Рјечник

sr велико – мало   »   el μεγάλο – μικρό

68 [шездесет и осам]

велико – мало

велико – мало

68 [εξήντα οκτώ]

68 [exḗnta oktṓ]

μεγάλο – μικρό

[megálo – mikró]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
велико и мало με---ο-κ-ι--ικρό μεγάλο και μικρό μ-γ-λ- κ-ι μ-κ-ό ---------------- μεγάλο και μικρό 0
me--lo-k-------ó megálo kai mikró m-g-l- k-i m-k-ó ---------------- megálo kai mikró
Слон је велик. Ο-ελ--α--ας -ίν-- μ---λο-. Ο ελέφαντας είναι μεγάλος. Ο ε-έ-α-τ-ς ε-ν-ι μ-γ-λ-ς- -------------------------- Ο ελέφαντας είναι μεγάλος. 0
O elé-----as-eí-a--m------. O eléphantas eínai megálos. O e-é-h-n-a- e-n-i m-g-l-s- --------------------------- O eléphantas eínai megálos.
Миш је мален. Το -ον-----εί-αι -ικρό. Το ποντίκι είναι μικρό. Τ- π-ν-ί-ι ε-ν-ι μ-κ-ό- ----------------------- Το ποντίκι είναι μικρό. 0
T- --nt-----ín-i --kró. To pontíki eínai mikró. T- p-n-í-i e-n-i m-k-ó- ----------------------- To pontíki eínai mikró.
тамно и светло σκο---ν---κα- -ω-ε---ς σκοτεινός και φωτεινός σ-ο-ε-ν-ς κ-ι φ-τ-ι-ό- ---------------------- σκοτεινός και φωτεινός 0
s-ot--n-s---- ---te---s skoteinós kai phōteinós s-o-e-n-s k-i p-ō-e-n-s ----------------------- skoteinós kai phōteinós
Ноћ је тамна. Η ν-χ-α--ίν-ι σ-ο---ν-. Η νύχτα είναι σκοτεινή. Η ν-χ-α ε-ν-ι σ-ο-ε-ν-. ----------------------- Η νύχτα είναι σκοτεινή. 0
Ē ---h-a--í-ai sko---nḗ. Ē nýchta eínai skoteinḗ. Ē n-c-t- e-n-i s-o-e-n-. ------------------------ Ē nýchta eínai skoteinḗ.
Дан је светао. Η-μέ-- είν-ι -ωτε-ν-. Η μέρα είναι φωτεινή. Η μ-ρ- ε-ν-ι φ-τ-ι-ή- --------------------- Η μέρα είναι φωτεινή. 0
Ē m-ra--ínai-ph--e--ḗ. Ē méra eínai phōteinḗ. Ē m-r- e-n-i p-ō-e-n-. ---------------------- Ē méra eínai phōteinḗ.
старо и младо. με-ά------ι---κ----(σε --ι---) μεγάλος και μικρός (σε ηλικία) μ-γ-λ-ς κ-ι μ-κ-ό- (-ε η-ι-ί-) ------------------------------ μεγάλος και μικρός (σε ηλικία) 0
megá-o--k-i m-k--s--se-ēl-k-a) megálos kai mikrós (se ēlikía) m-g-l-s k-i m-k-ó- (-e ē-i-í-) ------------------------------ megálos kai mikrós (se ēlikía)
Наш деда је јако стар. Ο παππούς-μα-----αι -ο-- -ε--λος. Ο παππούς μας είναι πολύ μεγάλος. Ο π-π-ο-ς μ-ς ε-ν-ι π-λ- μ-γ-λ-ς- --------------------------------- Ο παππούς μας είναι πολύ μεγάλος. 0
O---pp-ús m-s -ín-- p-lý --gá-o-. O pappoús mas eínai polý megálos. O p-p-o-s m-s e-n-i p-l- m-g-l-s- --------------------------------- O pappoús mas eínai polý megálos.
Пре 70 година био је још млад. Π--- ----ρ-ν-α--ταν -κ-μη -έ--. Πριν 70 χρόνια ήταν ακόμη νέος. Π-ι- 7- χ-ό-ι- ή-α- α-ό-η ν-ο-. ------------------------------- Πριν 70 χρόνια ήταν ακόμη νέος. 0
P-i--70-chró-ia -t-n ---mē---o-. Prin 70 chrónia ḗtan akómē néos. P-i- 7- c-r-n-a ḗ-a- a-ó-ē n-o-. -------------------------------- Prin 70 chrónia ḗtan akómē néos.
лепо и ружно ό----ο--και -σ---ος όμορφος και άσχημος ό-ο-φ-ς κ-ι ά-χ-μ-ς ------------------- όμορφος και άσχημος 0
ó-o-------a--ásc-ēmos ómorphos kai áschēmos ó-o-p-o- k-i á-c-ē-o- --------------------- ómorphos kai áschēmos
Лептир је леп. Η-----λο-δ--είνα---μορφη. Η πεταλούδα είναι όμορφη. Η π-τ-λ-ύ-α ε-ν-ι ό-ο-φ-. ------------------------- Η πεταλούδα είναι όμορφη. 0
Ē peta-oú-a-eí--i ó---ph-. Ē petaloúda eínai ómorphē. Ē p-t-l-ú-a e-n-i ó-o-p-ē- -------------------------- Ē petaloúda eínai ómorphē.
Паук је ружан. Η αράχ-----να- -σχη--. Η αράχνη είναι άσχημη. Η α-ά-ν- ε-ν-ι ά-χ-μ-. ---------------------- Η αράχνη είναι άσχημη. 0
Ē -r-c-n- -ína- -s-h---. Ē aráchnē eínai áschēmē. Ē a-á-h-ē e-n-i á-c-ē-ē- ------------------------ Ē aráchnē eínai áschēmē.
дебело и мршаво χον-ρός---ι--δ-να--ς χοντρός και αδύνατος χ-ν-ρ-ς κ-ι α-ύ-α-ο- -------------------- χοντρός και αδύνατος 0
c----rós-ka- -d---t-s chontrós kai adýnatos c-o-t-ó- k-i a-ý-a-o- --------------------- chontrós kai adýnatos
Жена од 100 кила је дебела. Μία γ-----α --ρου- 100 -ι-ών -ί--- ----ρή. Μία γυναίκα βάρους 100 κιλών είναι χοντρή. Μ-α γ-ν-ί-α β-ρ-υ- 1-0 κ-λ-ν ε-ν-ι χ-ν-ρ-. ------------------------------------------ Μία γυναίκα βάρους 100 κιλών είναι χοντρή. 0
Mía -y-aí-a-bár--s-100-k-lṓ-----ai--h-nt--. Mía gynaíka bárous 100 kilṓn eínai chontrḗ. M-a g-n-í-a b-r-u- 1-0 k-l-n e-n-i c-o-t-ḗ- ------------------------------------------- Mía gynaíka bárous 100 kilṓn eínai chontrḗ.
Мушкарац од 50 кила је мршав. Έ-ας--ντ--ς--------5----λώ- --ν-ι αδύ-α---. Ένας άντρας βάρους 50 κιλών είναι αδύνατος. Έ-α- ά-τ-α- β-ρ-υ- 5- κ-λ-ν ε-ν-ι α-ύ-α-ο-. ------------------------------------------- Ένας άντρας βάρους 50 κιλών είναι αδύνατος. 0
É--s--nt--s báro---50--ilṓn --na- --ýn-tos. Énas ántras bárous 50 kilṓn eínai adýnatos. É-a- á-t-a- b-r-u- 5- k-l-n e-n-i a-ý-a-o-. ------------------------------------------- Énas ántras bárous 50 kilṓn eínai adýnatos.
скупо и јефтино ακ-ι-ό κ-ι φ--νό ακριβό και φτηνό α-ρ-β- κ-ι φ-η-ό ---------------- ακριβό και φτηνό 0
ak-------- p--ē-ó akribó kai phtēnó a-r-b- k-i p-t-n- ----------------- akribó kai phtēnó
Ауто је скупо. Τ--α-τ-κ--ητο----α- ακ-ιβ-. Το αυτοκίνητο είναι ακριβό. Τ- α-τ-κ-ν-τ- ε-ν-ι α-ρ-β-. --------------------------- Το αυτοκίνητο είναι ακριβό. 0
To------ínēto-e--ai-a-----. To autokínēto eínai akribó. T- a-t-k-n-t- e-n-i a-r-b-. --------------------------- To autokínēto eínai akribó.
Новине су јефтине. Η --ημερί-α-ε---ι-φτ-ν-. Η εφημερίδα είναι φτηνή. Η ε-η-ε-ί-α ε-ν-ι φ-η-ή- ------------------------ Η εφημερίδα είναι φτηνή. 0
Ē ephē-er--- -í-ai ---ēn-. Ē ephēmerída eínai phtēnḗ. Ē e-h-m-r-d- e-n-i p-t-n-. -------------------------- Ē ephēmerída eínai phtēnḗ.

Code-Switching (Пребацивање кода)

Све је већи број људи који одраста са два језика. Они говоре више од једног језика. Многи од њих често мењају језик. Зависно од ситуације одлучују којим ће језиком говорити. На послу, на пример, говоре једним језиком, код куће - другим. На тај начин се прилагођавају околини. Али, постоји и могућност да се језик спонтано мeња. Овај феномен познат је под именом code-switching (пребацивање кода). Код овог феномена долази до тога да се усред разговора језик мења. Постоје многи разлози зашто до овога долази. Људи често не могу да пронађу одговарајућу реч на једном па се стога пребацују на други језик. Другим језиком се боље могу изразити. Такође се може догодити да се човек с једним језиком сигурније осећа. У том случају се одлучује за тај језик када су у питању приватан живот или личне ствари. Понекад у датом језику нема одређене речи. У том случају се мора мењати језик. Или се пребацује на други језик да их други не би разумели. У том случају пребацивање кода преузима улогу тајног језика. Раније је мешање језика било подложно оштрој критици. Владало је мишљење да особа није у стању да говори ни један језик правилно. Данас се о овој појави мисли другачије. Пребацивање кода се у данашње време сматра изузетном језичком компетенцијом. Врло је занимљиво посматрати оне који користе пребацивање кода. Често није у питању само пребацивање на други језик. Долази до мењања и других комуникативних елемената. Многи говоре брже, гласније или са израженијим акцентом. Или одједном почињу да употребљавају интензивнију мимику и гестикулацију. Пребацивање кода је, дакле, донекле и пребацивање с једне културе на другу.