Рјечник

sr Зависне реченице са да 1   »   mk Споредни реченици со дека 1

91 [деведесет и један]

Зависне реченице са да 1

Зависне реченице са да 1

91 [деведесет и еден]

91 [dyevyedyesyet i yedyen]

Споредни реченици со дека 1

[Sporyedni ryechyenitzi so dyeka 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Време ће можда сутра бити боље. Време-о-утре можеби--- ---е-по----о. В------ у--- м----- ќ- б--- п------- В-е-е-о у-р- м-ж-б- ќ- б-д- п-д-б-о- ------------------------------------ Времето утре можеби ќе биде подобро. 0
Vr--my--o ---rye m-ʐye-i -jy----dye ---o--o. V-------- o----- m------ k--- b---- p------- V-y-m-e-o o-t-y- m-ʐ-e-i k-y- b-d-e p-d-b-o- -------------------------------------------- Vryemyeto ootrye moʐyebi kjye bidye podobro.
Одакле знате то? О---аде ----наете -о-? О- к--- г- з----- т--- О- к-д- г- з-а-т- т-а- ---------------------- Од каде го знаете тоа? 0
O- kad-- guo -n--et-- --a? O- k---- g-- z------- t--- O- k-d-e g-o z-a-e-y- t-a- -------------------------- Od kadye guo znayetye toa?
Ја се надам да ће бити боље. Се над---м, --к- ќе-би-------бр-. С- н------- д--- ќ- б--- п------- С- н-д-в-м- д-к- ќ- б-д- п-д-б-о- --------------------------------- Се надевам, дека ќе биде подобро. 0
Sye n-dye-am- dyek- --ye b-dye podobro. S-- n-------- d---- k--- b---- p------- S-e n-d-e-a-, d-e-a k-y- b-d-e p-d-b-o- --------------------------------------- Sye nadyevam, dyeka kjye bidye podobro.
Он долази сасвим сигурно. Т-ј -- д-----с-сем- -и--р--. Т-- ќ- д---- с----- с------- Т-ј ќ- д-ј-е с-с-м- с-г-р-о- ---------------------------- Тој ќе дојде сосема сигурно. 0
T-- kjye --ј--- -o-y-m- -i------o. T-- k--- d----- s------ s--------- T-ј k-y- d-ј-y- s-s-e-a s-g-o-r-o- ---------------------------------- Toј kjye doјdye sosyema siguoorno.
Да ли је то сигурно? Си-урно-ли----о-? С------ л- е т--- С-г-р-о л- е т-а- ----------------- Сигурно ли е тоа? 0
S--uoor-o-li-y--to-? S-------- l- y- t--- S-g-o-r-o l- y- t-a- -------------------- Siguoorno li ye toa?
Знам да он долази. Јас--нам----ка --- -е---јде. Ј-- з---- д--- т-- ќ- д----- Ј-с з-а-, д-к- т-ј ќ- д-ј-е- ---------------------------- Јас знам, дека тој ќе дојде. 0
Јas z-am, ---ka -o- k--- d-----. Ј-- z---- d---- t-- k--- d------ Ј-s z-a-, d-e-a t-ј k-y- d-ј-y-. -------------------------------- Јas znam, dyeka toј kjye doјdye.
Он ће сигурно назвати. То- сиг---о--е с------. Т-- с------ ќ- с- ј---- Т-ј с-г-р-о ќ- с- ј-в-. ----------------------- Тој сигурно ќе се јави. 0
To--s-guo--n------ -y- -a--. T-- s-------- k--- s-- ј---- T-ј s-g-o-r-o k-y- s-e ј-v-. ---------------------------- Toј siguoorno kjye sye јavi.
Стварно? Н-ви--и--? Н--------- Н-в-с-и-а- ---------- Навистина? 0
Nav-stin-? N--------- N-v-s-i-a- ---------- Navistina?
Ја верујем да ће назвати. М--лам- ---- ------ се --в-. М------ д--- т-- ќ- с- ј---- М-с-а-, д-к- т-ј ќ- с- ј-в-. ---------------------------- Мислам, дека тој ќе се јави. 0
M---a-- --e-a --- kj-e -y- ј-v-. M------ d---- t-- k--- s-- ј---- M-s-a-, d-e-a t-ј k-y- s-e ј-v-. -------------------------------- Mislam, dyeka toј kjye sye јavi.
Вино је сигурно старо. Ви---о си-ур-о --ст--о. В----- с------ е с----- В-н-т- с-г-р-о е с-а-о- ----------------------- Виното сигурно е старо. 0
V-n-to--i-uoor-- y- -----. V----- s-------- y- s----- V-n-t- s-g-o-r-o y- s-a-o- -------------------------- Vinoto siguoorno ye staro.
Знате ли то сигурно? Г- -н-е---ли --- с----г-р-ост? Г- з----- л- т-- с- с--------- Г- з-а-т- л- т-а с- с-г-р-о-т- ------------------------------ Го знаете ли тоа со сигурност? 0
G-- -nayety---i --a s- siguoo----t? G-- z------- l- t-- s- s----------- G-o z-a-e-y- l- t-a s- s-g-o-r-o-t- ----------------------------------- Guo znayetye li toa so siguoornost?
Ја претпостављам да је старо. П-е-по---вув-м- де-а - -та--. П-------------- д--- е с----- П-е-п-с-а-у-а-, д-к- е с-а-о- ----------------------------- Претпоставувам, дека е старо. 0
Pry-t-os-a-----m, dye-- ye--ta-o. P---------------- d---- y- s----- P-y-t-o-t-v-o-a-, d-e-a y- s-a-o- --------------------------------- Pryetpostavoovam, dyeka ye staro.
Наш шеф добро изгледа. Н-ши-----ф-изгледа -о-р-. Н----- ш-- и------ д----- Н-ш-о- ш-ф и-г-е-а д-б-о- ------------------------- Нашиот шеф изгледа добро. 0
Nash-ot sh--- ----l-eda--ob-o. N------ s---- i-------- d----- N-s-i-t s-y-f i-g-l-e-a d-b-o- ------------------------------ Nashiot shyef izgulyeda dobro.
Сматрате ли? Ми----е? М------- М-с-и-е- -------- Мислите? 0
Misl--ye? M-------- M-s-i-y-? --------- Mislitye?
Сматрам да чак врло добро изгледа. М-сл--- д-ка --- и--леда-ду------гу добр-. М------ д--- т-- и------ д--- м---- д----- М-с-а-, д-к- т-ј и-г-е-а д-р- м-о-у д-б-о- ------------------------------------------ Мислам, дека тој изгледа дури многу добро. 0
M-s-am,-dye-- -o- iz--l-e-a-d-o-i-m-oguo- -o-ro. M------ d---- t-- i-------- d---- m------ d----- M-s-a-, d-e-a t-ј i-g-l-e-a d-o-i m-o-u-o d-b-o- ------------------------------------------------ Mislam, dyeka toј izgulyeda doori mnoguoo dobro.
Шеф сигурно има девојку. Ш--о- ---урн-------ев--к-. Ш---- с------ и-- д------- Ш-ф-т с-г-р-о и-а д-в-ј-а- -------------------------- Шефот сигурно има девојка. 0
S-y-fo---i-uoor-o-im- d-evo-ka. S------ s-------- i-- d-------- S-y-f-t s-g-o-r-o i-a d-e-o-k-. ------------------------------- Shyefot siguoorno ima dyevoјka.
Верујете ли стварно? Вер--ат- -и -а--с-и-а? В------- л- н--------- В-р-в-т- л- н-в-с-и-а- ---------------------- Верувате ли навистина? 0
Vy-roo--tye l-----is-i-a? V---------- l- n--------- V-e-o-v-t-e l- n-v-s-i-a- ------------------------- Vyeroovatye li navistina?
Врло је могуће да има девојку. С----- - -о--о---е---тој-и-- дево-к-. С----- е м----- д--- т-- и-- д------- С-с-м- е м-ж-о- д-к- т-ј и-а д-в-ј-а- ------------------------------------- Сосема е можно, дека тој има девојка. 0
So---m-----m-ʐ----dy-ka toј ima--y---јka. S------ y- m----- d---- t-- i-- d-------- S-s-e-a y- m-ʐ-o- d-e-a t-ј i-a d-e-o-k-. ----------------------------------------- Sosyema ye moʐno, dyeka toј ima dyevoјka.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Шпански језик

Шпански спада у светске језике. За 380 милиона људи ово је матерњи језик. Осим тога га и многи људи говоре као страни језик. Тиме је шпански један од најважнијих светских језика. Он је такође највећи и од свих романских језика. Шпанци свој језик називају espa ñ ol или castellano .(еспањол/кастелано ). Термин кастелано нам указује на порекло шпанскиг језика. Развио се из језика говореног у пределу Кастиље. Већина Шпанаца говорила је кастелано још у 16. веку. У данашње време се кастелано и еспањол употребљавају као синоними. Но ово може имати и политичку димензију. Шпански језик је распрострањиван освајањима и колонизацијом. Такође се говори у западној Африци и на Филипинима. Ипак, највише људи га говори у Америци. Шпански језик доминира у централној и јужној Америци. Ипак, број људи који се служи шпанским расте и у САД. Овде га говори око 50 милиона људи. А то је много више него у самој Шпанији! Амерички шпански се разликује од европског шпанског. На разлике наилазимо и у речнику и у граматици. У Америци се, на пример, употребљава другачије прошло време. У речнику такође има пуно разлика. Неке речи су у употреби само у Америци, неке само у Шпанији. Али ни у Америци шпански није униформан језик. Постоје многе варијације шпанског. После енглеског, шпански се најчешће учи као страни језик. А може се научити релативно брзо. Шта још чекате? - ¡ Vamos !