Размоўнік

be штосьці магчы   »   sr нешто смети

73 [семдзесят тры]

штосьці магчы

штосьці магчы

73 [седамдесет и три]

73 [sedamdeset i tri]

нешто смети

[nešto smeti]

Беларуская Сербская Гуляць Больш
Табе ўжо можна кіраваць аўтамабілем? См-- л- в-- в----- а---? Смеш ли већ возити ауто? 0
S--- l- v--́ v----- a---? Sm-- l- v--- v----- a---? Smeš li već voziti auto? S-e- l- v-ć v-z-t- a-t-? -----------́------------?
Табе ўжо можна піць алкагольныя напоі? См-- л- в-- п--- а------? Смеш ли већ пити алкохол? 0
S--- l- v--́ p--- a------? Sm-- l- v--- p--- a------? Smeš li već piti alkohol? S-e- l- v-ć p-t- a-k-h-l? -----------́-------------?
Табе ўжо можна аднаму ездзіць за мяжу? См-- л- в-- с-- п------- у и-----------? Смеш ли већ сам путовати у иностранство? 0
S--- l- v--́ s-- p------- u i-----------? Sm-- l- v--- s-- p------- u i-----------? Smeš li već sam putovati u inostranstvo? S-e- l- v-ć s-m p-t-v-t- u i-o-t-a-s-v-? -----------́----------------------------?
магчы см--и смети 0
s---- sm--i smeti s-e-i -----
Нам можна тут курыць? См--- л- о--- п-----? Смемо ли овде пушити? 0
S---- l- o--- p-----? Sm--- l- o--- p-----? Smemo li ovde pušiti? S-e-o l- o-d- p-š-t-? --------------------?
Тут можна курыць? См- л- с- о--- п-----? Сме ли се овде пушити? 0
S-- l- s- o--- p-----? Sm- l- s- o--- p-----? Sme li se ovde pušiti? S-e l- s- o-d- p-š-t-? ---------------------?
Можна заплаціць крэдытнай картай? См- л- с- п------ к-------- к-------? Сме ли се платити кредитном картицом? 0
S-- l- s- p------ k-------- k-------? Sm- l- s- p------ k-------- k-------? Sme li se platiti kreditnom karticom? S-e l- s- p-a-i-i k-e-i-n-m k-r-i-o-? ------------------------------------?
Можна заплаціць чэкам? См- л- с- п------ ч----? Сме ли се платити чеком? 0
S-- l- s- p------ č----? Sm- l- s- p------ č----? Sme li se platiti čekom? S-e l- s- p-a-i-i č-k-m? -----------------------?
Можна заплаціць толькі гатоўкай? См- л- с- п------ с--- г--------? Сме ли се платити само готовином? 0
S-- l- s- p------ s--- g--------? Sm- l- s- p------ s--- g--------? Sme li se platiti samo gotovinom? S-e l- s- p-a-i-i s-m- g-t-v-n-m? --------------------------------?
Можна, я зараз патэлефаную? См-- л- т-----------? Смем ли телефонирати? 0
S--- l- t-----------? Sm-- l- t-----------? Smem li telefonirati? S-e- l- t-l-f-n-r-t-? --------------------?
Можна, я нешта запытаюся? См-- л- н---- п-----? Смем ли нешто питати? 0
S--- l- n---- p-----? Sm-- l- n---- p-----? Smem li nešto pitati? S-e- l- n-š-o p-t-t-? --------------------?
Можна, я нешта скажу? См-- л- н---- р---? Смем ли нешто рећи? 0
S--- l- n---- r--́i? Sm-- l- n---- r----? Smem li nešto reći? S-e- l- n-š-o r-ći? -----------------́-?
Яму нельга спаць у парку. Он н- с-- с------ у п----. Он не сме спавати у парку. 0
O- n- s-- s------ u p----. On n- s-- s------ u p----. On ne sme spavati u parku. O- n- s-e s-a-a-i u p-r-u. -------------------------.
Яму нельга спаць у аўтамабілі. Он н- с-- с------ у а---. Он не сме спавати у ауту. 0
O- n- s-- s------ u a---. On n- s-- s------ u a---. On ne sme spavati u autu. O- n- s-e s-a-a-i u a-t-. ------------------------.
Яму нельга спаць на вакзале. Он н- с-- с------ н- ж---------- с------. Он не сме спавати на железничкој станици. 0
O- n- s-- s------ n- ž---------- s------. On n- s-- s------ n- ž---------- s------. On ne sme spavati na železničkoj stanici. O- n- s-e s-a-a-i n- ž-l-z-i-k-j s-a-i-i. ----------------------------------------.
Нам можна тут сесці? См--- л- с----? Смемо ли сести? 0
S---- l- s----? Sm--- l- s----? Smemo li sesti? S-e-o l- s-s-i? --------------?
Мы можам атрымаць меню? См--- л- д----- ј-------? Смемо ли добити јеловник? 0
S---- l- d----- j-------? Sm--- l- d----- j-------? Smemo li dobiti jelovnik? S-e-o l- d-b-t- j-l-v-i-? ------------------------?
Мы можам заплаціць паасобку? Мо---- л- п------ о-------? Можемо ли платити одвојено? 0
M----- l- p------ o-------? Mo---- l- p------ o-------? Možemo li platiti odvojeno? M-ž-m- l- p-a-i-i o-v-j-n-? --------------------------?

Як мозг вывучае новыя словы

Калі мы вучым словы, наш мозг захоўвае новую інфармацыю. Вучэнне эфектыўна толькі пры пастаянным паўтарэнні. Як добра наш мозг захоўвае словы, залежыць ад многіх фактараў. Але самае важнае тое, што мы рэгулярна паўтараем словы. Запамінаюцца толькі тыя словы, якія мы часта пішам або чытаем. Можна сказаць, што словы архівуюцца, як выявы. Гэты прынцып навучання дзейнічае таксама ў малпаў. Малпы могуць навучыцца ‘чытаць’ словы, калі яны іх дастаткова часта бачаць. Хаця яны і не разумеюць слоў, яны распазнаюць іх па форме. Каб бегла размаўляць на мове, на трэба шмат слоў. Для гэтага словы павінны быць добра арганізаваны. Таму што нашая памяць працуе, як архіў. Каб хутка знайсці слова, трэба ведаць, дзе шукаць. Таму словы лепей вучыць у пэўным кантэксце. Гэтак нашая памяць заўжды зможа адчыняць правільную папку. Але і тое, што мы добра вывучылі, мы можам забыць. Тады веды з актыўнага сховішча пераходзяць у пасіўнае. Дзякуючы таму, што мы забываем, мы вызваляемся ад ведаў, якія нам не патрэбныя. Гэтак наш мозг стварае месца для новых і больш важных рэчаў. Таму вельмі важна рэгулярна аналізаваць нашыя веды. Але тое, што знаходзіцца ў пасіўным сховішчы, не назаўжды страчана. Калі мы бачым забытае слова, мы зноў яго ўспамінаем. Тое, што ўжо было вывучана адзін раз, у другі раз вучыцца хутчэй. Той, хто жадае пашырыць свой слоўнікавы запас, павінны пашырыць спіс сваіх хобі. Таму што кожны з нас мае пэўныя інтарэсы. І часта мы займаемся аднымі і тымі ж рэчамі. Але мова складаецца са шматлікіх семантычных палей. Той, хто цікавіцца палітыкай, павінен таксама калі-некалі чытаць і аб спорце!