М--а д-ца-н--хт---ше --- у --тњу.
М--- д--- н- х------ и-- у ш-----
М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у-
---------------------------------
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0 Moj- -eca ne h-e---e--ć- ------j-.M--- d--- n- h------ i--- u š------M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-.-----------------------------------Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Он- ---хт--о----ћи у-к--в--.
О-- н- х------ и-- у к------
О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-.
----------------------------
Они не хтедоше ићи у кревет. 0 Oni-ne-h--d-š- --́i---kre--t.O-- n- h------ i--- u k------O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-.-----------------------------Oni ne htedoše ići u krevet.
Сме---ли -и-п--и------ви--у?
С---- л- т- п----- у а------
С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-?
----------------------------
Смеде ли ти пушити у авиону? 0 Sme-e -i--- p-š--i---avio--?S---- l- t- p----- u a------S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-?----------------------------Smede li ti pušiti u avionu?
С--де-ли ти--ит- пиво-- ----и-и?
С---- л- т- п--- п--- у б-------
С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и-
--------------------------------
Смеде ли ти пити пиво у болници? 0 Sm-d- l--t--p-ti -ivo --bolnic-?S---- l- t- p--- p--- u b-------S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i---------------------------------Smede li ti piti pivo u bolnici?
С-е-е -и ---по-ест- пса-- хо---?
С---- л- т- п------ п-- у х-----
С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л-
--------------------------------
Смеде ли ти повести пса у хотел? 0 Smed- l- t- p---s-i-ps- - -o---?S---- l- t- p------ p-- u h-----S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l---------------------------------Smede li ti povesti psa u hotel?
На каникулах детям можно было долго оставаться на улице.
Ім дазвалялі падоўгу гуляць на двары.
О-и сме---е-ду---се----ати у ---р-шту.
О-- с------ д--- с- и----- у д--------
О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-.
--------------------------------------
Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0 On- sme-oš- --g-----igrati u-d----štu.O-- s------ d--- s- i----- u d--------O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-.--------------------------------------Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Вучыцца не заўсёды лёгка.
Нават калі вучэнне ў радасць, яно можа быць стомным.
Але калі мы нешта вывучылі, мы радуемся.
Мы ганарымся сабой і сваім прагрэсам.
Нажаль, мы можам забыць тое, што вывучылі.
Асабліва часта гэта здараецца пры вывучэнні замежных моў.
Большасць з нас вывучае адну ці некалькі замежных моў у школе.
Пасля школы гэтыя веды знікаюць.
Мы амаль што зусім не размаўляем на гэтых мовах.
У штодзённым жыцці пераважае наша родная мова.
Многія замежныя мовы выкарыстоўваюцца толькі падчас водпуску.
Але калі веды не актывізаваць рэгулярна, яны знікаюць.
Нашаму мозгу патрэбна трэніроўка.
Можна сказаць, што ён працуе, як цягліца.
Гэтая цягліца павінна рухацца, інакш яна аслабее.
Існуюць спосабы прадухіліць забыванне.
Самае важнае - увесь час выкарыстоўваць вывучанае.
Пры гэтым могуць дапамагчы рэгулярныя ‘рытуалы’.
На розныя дні тыдня можна запланаваць невялічкія праграмы.
Напрыклад, у панядзелак - чытаць кнігу на замежнай мове.
У сераду - слухаць радыёстанцыю на замежнай мове.
У пятніцу - пісаць на замежнай мове ў дзённік.
Такім чынам, вы змяняеце чытанне, слуханне і пісьмо.
Гэтак веды актывізуюцца рознымі спосабамі.
Усе гэтыя практыкаванні не павінны быць доўгія, дастаткова паўгадзіны.
Але важна, каб заняткі былі рэгулярныя!
Даследаванні паказваюць, што тое, што было аднойчы вывучана, застаецца ў мозгу на доўгі час.
Трэба толькі адшукаць гэта зноў..