Размоўнік

be Прыналежныя займеннікі 2   »   sr Присвојне заменице 2

67 [шэсцьдзесят сем]

Прыналежныя займеннікі 2

Прыналежныя займеннікі 2

67 [шездесет и седам]

67 [šezdeset i sedam]

Присвојне заменице 2

[Prisvojne zamenice 2]

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Сербская Гуляць Больш
акуляры н-----е н______ н-о-а-е ------- наочале 0
n--č--e n______ n-o-a-e ------- naočale
Ён забыў свае акуляры. О--је ----ра-и- --оје на-ча-е. О_ ј_ з________ с____ н_______ О- ј- з-б-р-в-о с-о-е н-о-а-е- ------------------------------ Он је заборавио своје наочале. 0
On--e zabo--vi--sv----na---l-. O_ j_ z________ s____ n_______ O- j- z-b-r-v-o s-o-e n-o-a-e- ------------------------------ On je zaboravio svoje naočale.
Дзе ж яго акуляры? М----- су -- ----а-е? М_ г__ с_ м_ н_______ М- г-е с- м- н-о-а-е- --------------------- Ма где су му наочале? 0
M- --e----m- n----le? M_ g__ s_ m_ n_______ M- g-e s- m- n-o-a-e- --------------------- Ma gde su mu naočale?
гадзіннік с-т с__ с-т --- сат 0
s-t s__ s-t --- sat
Яго гадзіннік зламаўся. Њ-го--с-т је -----р--. Њ____ с__ ј_ п________ Њ-г-в с-т ј- п-к-а-е-. ---------------------- Његов сат је покварен. 0
N-eg-v--a- j- po-va---. N_____ s__ j_ p________ N-e-o- s-t j- p-k-a-e-. ----------------------- Njegov sat je pokvaren.
Гадзіннік вісіць на сцяне. С-- вис--на-з-д-. С__ в___ н_ з____ С-т в-с- н- з-д-. ----------------- Сат виси на зиду. 0
S---vi-i -- ----. S__ v___ n_ z____ S-t v-s- n- z-d-. ----------------- Sat visi na zidu.
пашпарт пас-ш п____ п-с-ш ----- пасош 0
pas-š p____ p-s-š ----- pasoš
Ён згубіў свой пашпарт. О- -е -з-у----сво---а--ш. О_ ј_ и______ с___ п_____ О- ј- и-г-б-о с-о- п-с-ш- ------------------------- Он је изгубио свој пасош. 0
O--je-iz-u--- s-oj--asoš. O_ j_ i______ s___ p_____ O- j- i-g-b-o s-o- p-s-š- ------------------------- On je izgubio svoj pasoš.
Дзе ж яго пашпарт? Где ј- -нда-----в-пасо-? Г__ ј_ о___ њ____ п_____ Г-е ј- о-д- њ-г-в п-с-ш- ------------------------ Где је онда његов пасош? 0
G-- je on-a nje--------š? G__ j_ o___ n_____ p_____ G-e j- o-d- n-e-o- p-s-š- ------------------------- Gde je onda njegov pasoš?
яны – іх они – њ---в-/ ---ов----њ----о о__ – њ____ / њ_____ / њ_____ о-и – њ-х-в / њ-х-в- / њ-х-в- ----------------------------- они – њихов / њихова / њихово 0
on----nj--o- / n-i--va-- -j-ho-o o__ – n_____ / n______ / n______ o-i – n-i-o- / n-i-o-a / n-i-o-o -------------------------------- oni – njihov / njihova / njihovo
Дзеці не могуць знайсці сваіх бацькоў. Д--а н- м-г--на---њи---е----и---е. Д___ н_ м___ н___ њ_____ р________ Д-ц- н- м-г- н-ћ- њ-х-в- р-д-т-љ-. ---------------------------------- Деца не могу наћи њихове родитеље. 0
Deca n------ --ć- -ji--ve-r-dit----. D___ n_ m___ n___ n______ r_________ D-c- n- m-g- n-c-i n-i-o-e r-d-t-l-e- ------------------------------------- Deca ne mogu naći njihove roditelje.
Але вось ідуць іх бацькі! А-- е-о д-лаз---их-ви----и--љи! А__ е__ д_____ њ_____ р________ А-и е-о д-л-з- њ-х-в- р-д-т-љ-! ------------------------------- Али ето долазе њихови родитељи! 0
Al- -to do---- --ih--i ro-i-e-ji! A__ e__ d_____ n______ r_________ A-i e-o d-l-z- n-i-o-i r-d-t-l-i- --------------------------------- Ali eto dolaze njihovi roditelji!
Вы – Ваш В- - В-ш --В--а-- --ше В_ – В__ / В___ / В___ В- – В-ш / В-ш- / В-ш- ---------------------- Ви – Ваш / Ваша / Ваше 0
V- --V---- V-š- / Vaše V_ – V__ / V___ / V___ V- – V-š / V-š- / V-š- ---------------------- Vi – Vaš / Vaša / Vaše
Як прайшла Ваша паездка, спадар Мюлер? Какв---е----- Ва---п--о--ње, гос-о-ин----ле-? К____ ј_ б___ В___ п________ г________ М_____ К-к-о ј- б-л- В-ш- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------------- Какво је било Ваше путовање, господине Милер? 0
Ka--- -e----o-Vaše-p-t--an-e, gospo--n----ler? K____ j_ b___ V___ p_________ g________ M_____ K-k-o j- b-l- V-š- p-t-v-n-e- g-s-o-i-e M-l-r- ---------------------------------------------- Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler?
Дзе Ваша жонка, спадар Мюлер? Где ј- ---- жена-----по---- Миле-? Г__ ј_ В___ ж____ г________ М_____ Г-е ј- В-ш- ж-н-, г-с-о-и-е М-л-р- ---------------------------------- Где је Ваша жена, господине Милер? 0
Gde--- -a-a-žen-, -o-pod-n- M---r? G__ j_ V___ ž____ g________ M_____ G-e j- V-š- ž-n-, g-s-o-i-e M-l-r- ---------------------------------- Gde je Vaša žena, gospodine Miler?
Вы – Ваш Ви - В---/ -а---/--аше В_ – В__ / В___ / В___ В- – В-ш / В-ш- / В-ш- ---------------------- Ви – Ваш / Ваша / Ваше 0
Vi-–-V-- / Va---/-V-še V_ – V__ / V___ / V___ V- – V-š / V-š- / V-š- ---------------------- Vi – Vaš / Vaša / Vaše
Як прайшла Ваша паездка, спадарыня Шміт? Ка--о--------------п-т----е- ---пођо Ш--дт? К____ ј_ б___ В___ п________ г______ Ш_____ К-к-о ј- б-л- В-ш- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-т- ------------------------------------------- Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? 0
Ka-----e-b-lo -a-- ---ova-j-,-gos-ođo-----t? K____ j_ b___ V___ p_________ g______ Š_____ K-k-o j- b-l- V-š- p-t-v-n-e- g-s-o-o Š-i-t- -------------------------------------------- Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Šmidt?
Дзе Ваш муж, спадарыня Шміт? Гд- ј--Ва- -уж, го---ђ-------? Г__ ј_ В__ м___ г______ Ш_____ Г-е ј- В-ш м-ж- г-с-о-о Ш-и-т- ------------------------------ Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? 0
Gd---- V-š--u-- -os-ođ- Šmid-? G__ j_ V__ m___ g______ Š_____ G-e j- V-š m-ž- g-s-o-o Š-i-t- ------------------------------ Gde je Vaš muž, gospođo Šmidt?

Чалавек можа размаўляць дзякуючы генетычнай мутацыі

З усіх жывых істот у свеце толькі чалавек можа размаўляць. Гэта адрознівае яго ад жывёл і раслін. Канешне, жывёлы і расліны таксама маюць зносіны адно з адным. Але яны не валодаюць складанай складовай мовай. Але чаму чалавек можа размаўляць? Для мовы патрэбныя пэўныя арганічныя прызнакі. Гэта фізічныя ўласцівасці, якія ёсць толькі ў чалавека. Але гэта не абавязкова азначае, што яны з'явіліся ў чалавека самі. У гісторыі эвалюцыі нічога не адбываецца без прычыны. Калісьці чалавек пачаў размаўляць. Калі гэта адбылося дакладна, ніхто не ведае. Але нешта, што дала чалавеку мову, павінна было адбыцца. Даследчыкі лічаць, што гэта была генетычная мутацыя. Антраполагі параўналі генетычны матэрыял розных жывых істотаў. Вядома, што на мову ўплывае пэўны ген. Людзі, у якіх ён пашкоджаны, маюць праблемы з мовай. Яны не могуць добра перадаваць свае думкі і дрэнна разумеюць словы. Гэты ген даследавалі ў людзей, малпаў і мышаў. У людзей і шымпанзэ ён вельмі падобны. Ёсць толькі два маленькіх адрознення. Але гэтыя адрозненні адлюстроўваюцца ў працы мозгу. Разам з іншымі генамі яны ўплываюць на пэўную актыўнасць мозгу. Дзякуючы гэтаму людзі размаўляюць, а малпы - не. Такім чынам, загадка чалавечай мовы яшчэ не разгадана. Адной геннай мутацыі недастаткова, каб выклікаць з'яўленне мовы. Даследчыкі імплантавалі чалавечы варыянт гена мышам Яны не пачалі размаўляць… Але іх піск пачаў гучаць па-іншаму!