Размоўнік

be Праца   »   sr Радити

55 [пяцьдзесят пяць]

Праца

Праца

55 [педесет и пет]

55 [pedeset i pet]

Радити

[Raditi]

Беларуская Сербская Гуляць Больш
Кім Вы працуеце? Шт- с-- п- з-------? Шта сте по занимању? 0
Š-- s-- p- z--------? Št- s-- p- z--------? Šta ste po zanimanju? Š-a s-e p- z-n-m-n-u? --------------------?
Мой муж па прафесіі доктар. Мо- м-- ј- п- з------- д-----. Мој муж је по занимању доктор. 0
M-- m-- j- p- z-------- d-----. Mo- m-- j- p- z-------- d-----. Moj muž je po zanimanju doktor. M-j m-ž j- p- z-n-m-n-u d-k-o-. ------------------------------.
Я працую на паўстаўкі медсястрой. Ја р---- п--- р----- в------ к-- м--------- с-----. Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. 0
J- r---- p--- r----- v------ k-- m--------- s-----. Ja r---- p--- r----- v------ k-- m--------- s-----. Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J- r-d-m p-l- r-d-o- v-e-e-a k-o m-d-c-n-k- s-s-r-. --------------------------------------------------.
Хутка мы выйдзем на пенсію. Ус---- ћ--- д----- п------. Ускоро ћемо добити пензију. 0
U----- će-- d----- p------. Us---- c---- d----- p------. Uskoro ćemo dobiti penziju. U-k-r- će-o d-b-t- p-n-i-u. --------́------------------.
Але падаткі высокія. Ал- с- п----- в-----. Али су порези високи. 0
A-- s- p----- v-----. Al- s- p----- v-----. Ali su porezi visoki. A-i s- p-r-z- v-s-k-. --------------------.
І страхаванне на выпадак хваробы дарагое. И з---------- о-------- ј- в-----. И здравствено осигурање је високо. 0
I z---------- o--------- j- v-----. I z---------- o--------- j- v-----. I zdravstveno osiguranje je visoko. I z-r-v-t-e-o o-i-u-a-j- j- v-s-k-. ----------------------------------.
Кім ты хочаш стаць? Шт- ж---- ј----- п------? Шта желиш једном постати? 0
Š-- ž---- j----- p------? Št- ž---- j----- p------? Šta želiš jednom postati? Š-a ž-l-š j-d-o- p-s-a-i? ------------------------?
Я жадаю стаць інжынерам. Ја ж---- п------ и------. Ја желим постати инжењер. 0
J- ž---- p------ i-------. Ja ž---- p------ i-------. Ja želim postati inženjer. J- ž-l-m p-s-a-i i-ž-n-e-. -------------------------.
Я жадаю вучыцца ва універсітэце. Же--- д- с------- н- у-----------. Желим да студирам на универзитету. 0
Ž---- d- s------- n- u-----------. Že--- d- s------- n- u-----------. Želim da studiram na univerzitetu. Ž-l-m d- s-u-i-a- n- u-i-e-z-t-t-. ---------------------------------.
Я практыкант. Ја с-- п---------. Ја сам приправник. 0
J- s-- p---------. Ja s-- p---------. Ja sam pripravnik. J- s-m p-i-r-v-i-. -----------------.
Я зарабляю няшмат. Ја н- з-------- м----. Ја не зарађујем много. 0
J- n- z-------- m----. Ja n- z-------- m----. Ja ne zarađujem mnogo. J- n- z-r-đ-j-m m-o-o. ---------------------.
Я праходжу практыку за мяжой. Ја о-------- п----------- с--- у и-----------. Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. 0
J- o-------- p----------- s--- u i-----------. Ja o-------- p----------- s--- u i-----------. Ja odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. J- o-r-đ-j-m p-i-r-v-i-k- s-a- u i-o-t-a-s-v-. ---------------------------------------------.
Гэта мой начальнік. Ов- ј- м-- ш--. Ово је мој шеф. 0
O-- j- m-- š--. Ov- j- m-- š--. Ovo je moj šef. O-o j- m-j š-f. --------------.
У мяне прыемныя калегі. Им-- д---- к-----. Имам драге колеге. 0
I--- d---- k-----. Im-- d---- k-----. Imam drage kolege. I-a- d-a-e k-l-g-. -----------------.
У абед мы заўсёды ходзім у сталоўку. У п---- у--- и---- у к------. У подне увек идемо у кантину. 0
U p---- u--- i---- u k------. U p---- u--- i---- u k------. U podne uvek idemo u kantinu. U p-d-e u-e- i-e-o u k-n-i-u. ----------------------------.
Я шукаю месца працы. Ја т----- р---- м----. Ја тражим радно место. 0
J- t----- r---- m----. Ja t----- r---- m----. Ja tražim radno mesto. J- t-a-i- r-d-o m-s-o. ---------------------.
Я ўжо год беспрацоўны. Ја с-- в-- г----- д--- н--------- / н----------. Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. 0
J- s-- v--́ g----- d--- n--------- / n----------. Ja s-- v--- g----- d--- n--------- / n----------. Ja sam već godinu dana nezaposlen / nezaposlena. J- s-m v-ć g-d-n- d-n- n-z-p-s-e- / n-z-p-s-e-a. ----------́------------------------/------------.
У гэтай краіне занадта шмат беспрацоўных. У о--- з---- и-- п------ н-----------. У овој земљи има превише незапослених. 0
U o--- z----- i-- p------ n-----------. U o--- z----- i-- p------ n-----------. U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. U o-o- z-m-j- i-a p-e-i-e n-z-p-s-e-i-. --------------------------------------.

Памяці патрэбна мова

Большасць людзей памятае свой першы дзень у школе. Але яны не памятаюць таго, што было раней. Мы амаль што нічога не памятаем аб сваіх першых гадах жыцця. Але чаму гэта так? Чаму мы амаль што не памятаем тое, што мы перажылі, калі былі маленькімі дзецьмі? Прычына гэтага ў нашай памяці. Мова і памяць развіваюцца прыкладна адначасова. І для таго, как запомніць нешта, чалавеку патрэбная мова. Гэта значыць, што ён павінен мець словы для таго, што ён перажыў. Вучоныя праводзілі розныя тэсты з дзецьмі. Пры гэтым яны зрабілі цікавае адкрыццё. Як толькі дзеці пачынаюць размаўляць, яны забываюць тое, што з імі было дагэтага. Такім чынам, пачатак мовы для іх з'яўляецца пачаткам успамінаў. У першыя тры гады жыцця дзеці вучацца шматлікім рэчам. Кожны дзень яны пазнаюць нешта новае. У такім узросце яны набываюць вельмі важны вопыт. Тым не менш, усё гэта прападае. Псіхолагі называюць гэты феномен ‘дзіцячая амнезія’ У памяці застаюцца толькі тыя рэчы, якія дзеці могуць назваць. Асабістыя ўспаміны захоўвае аўтабіяграфічная памяць. Яна функцыянуе, як дзённік. У ёй захоўваецца ўсё тое, што нам важна. Тым самым аўтабіяграфічная памяць фарміруе таксама нашую індывідуальнасць. Але яе развіццё залежыць ад вывучэння роднай мовы. І толькі з дапамогай мовы мы можам актывіраваць нашую памяць. Рэчы, якія мы пазналі, калі былі дзецьмі, канешне, не зніклі. Яны ўсе захованы ў нашым мозгу. Але мы больш не маем доступу да іх - сапраўды шкада, так?