Ло--о- -е-у ---ик----р-тан-ји.
Л----- ј- у В------ Б---------
Л-н-о- ј- у В-л-к-ј Б-и-а-и-и-
------------------------------
Лондон је у Великој Британији. 0 Lond---j-------ikoj-Brit--ij-.L----- j- u V------ B---------L-n-o- j- u V-l-k-j B-i-a-i-i-------------------------------London je u Velikoj Britaniji.
Ма-ија-је -з М----д-.
М----- ј- и- М-------
М-р-ј- ј- и- М-д-и-а-
---------------------
Марија је из Мадрида. 0 M--ij- je i------id-.M----- j- i- M-------M-r-j- j- i- M-d-i-a----------------------Marija je iz Madrida.
Мадри- ј- у ----и--.
М----- ј- у Ш-------
М-д-и- ј- у Ш-а-и-и-
--------------------
Мадрид је у Шпанији. 0 Ma--i---e----pan-j-.M----- j- u Š-------M-d-i- j- u Š-a-i-i---------------------Madrid je u Španiji.
П-т-- --Ма-т---у-из --р---а.
П---- и М---- с- и- Б-------
П-т-р и М-р-а с- и- Б-р-и-а-
----------------------------
Петер и Марта су из Берлина. 0 Pet-r-i M---- su--z-Berli--.P---- i M---- s- i- B-------P-t-r i M-r-a s- i- B-r-i-a-----------------------------Peter i Marta su iz Berlina.
Берл-н је - --м-----.
Б----- ј- у Н--------
Б-р-и- ј- у Н-м-ч-о-.
---------------------
Берлин је у Немачкој. 0 B--l-- je-- N--a---j.B----- j- u N--------B-r-i- j- u N-m-č-o-.---------------------Berlin je u Nemačkoj.
Ло--о- -е-гл-в-и г--д.
Л----- ј- г----- г----
Л-н-о- ј- г-а-н- г-а-.
----------------------
Лондон је главни град. 0 L-n--n je gla-n- g-a-.L----- j- g----- g----L-n-o- j- g-a-n- g-a-.----------------------London je glavni grad.
Ма-рид - Бе--и---------ђе--л--н--гр-д---.
М----- и Б----- с- т----- г----- г-------
М-д-и- и Б-р-и- с- т-к-ђ- г-а-н- г-а-о-и-
-----------------------------------------
Мадрид и Берлин су такође главни градови. 0 Mad----- Berl-n-s- t---đe---avn- -rado-i.M----- i B----- s- t----- g----- g-------M-d-i- i B-r-i- s- t-k-đ- g-a-n- g-a-o-i------------------------------------------Madrid i Berlin su takođe glavni gradovi.
Г-а-ни----дови--- --ли-и --бу--и.
Г----- г------ с- в----- и б-----
Г-а-н- г-а-о-и с- в-л-к- и б-ч-и-
---------------------------------
Главни градови су велики и бучни. 0 G----i-gradov- s--v----i i -uč-i.G----- g------ s- v----- i b-----G-a-n- g-a-o-i s- v-l-k- i b-č-i----------------------------------Glavni gradovi su veliki i bučni.
Ф--н--с-а је-у Евр-п-.
Ф-------- ј- у Е------
Ф-а-ц-с-а ј- у Е-р-п-.
----------------------
Француска је у Европи. 0 F--n--s-a-je u-Ev--pi.F-------- j- u E------F-a-c-s-a j- u E-r-p-.----------------------Francuska je u Evropi.
Ег--ат-је ----р-ци.
Е----- ј- у А------
Е-и-а- ј- у А-р-ц-.
-------------------
Египат је у Африци. 0 E-ip-t-je - A-r-ci.E----- j- u A------E-i-a- j- u A-r-c-.-------------------Egipat je u Africi.
Јапан ј- --А----.
Ј---- ј- у А-----
Ј-п-н ј- у А-и-и-
-----------------
Јапан је у Азији. 0 J--a- j--- --i--.J---- j- u A-----J-p-n j- u A-i-i------------------Japan je u Aziji.
К----- је-у-С-вер-о- Ам--и-и.
К----- ј- у С------- А-------
К-н-д- ј- у С-в-р-о- А-е-и-и-
-----------------------------
Канада је у Северној Америци. 0 Kan--a--e----ev-r--- Am--ici.K----- j- u S------- A-------K-n-d- j- u S-v-r-o- A-e-i-i------------------------------Kanada je u Severnoj Americi.
П--а---је-- ----њој-А--риц-.
П----- ј- у С------ А-------
П-н-м- ј- у С-е-њ-ј А-е-и-и-
----------------------------
Панама је у Средњој Америци. 0 Pa---a-je u ---dnj-j-A---ici.P----- j- u S------- A-------P-n-m- j- u S-e-n-o- A-e-i-i------------------------------Panama je u Srednjoj Americi.
Бразил--е у----н-ј-Ам---ц-.
Б----- ј- у Ј----- А-------
Б-а-и- ј- у Ј-ж-о- А-е-и-и-
---------------------------
Бразил је у Јужној Америци. 0 B--zi-------J--no--A---i-i.B----- j- u J----- A-------B-a-i- j- u J-ž-o- A-e-i-i----------------------------Brazil je u Južnoj Americi.
У свеце існуе ад 6000 да 7000 розных моў.
Колькасць дыялектаў, канешне, значна большая.
Але ў чым разніца паміж мовай і дыялектам?
Дыялект заўжды адносіцца да адной пэўнай мясцовасці.
Ён з'яўляецца рэгіянальнай моўнай варыяцыяй.
Гэта азначае, что дыялекты з'яўляюцца моўнай формай вельмі нязначнага распаўсюджвання.
Зазвычай на дыялектах толькі размаўляюць, не выкарыстоўвая іх у пісьмовай форме.
Яны ўтвараюць уласную моўную сістэму.
І трымаюцца ўласных правіл.
У тэорыі кожная мова можа мець некалькі дыялектаў.
Усе дыялекты падпарадкоўваюцца моўнаму стандарту краіны.
Стандартную мову разумеюць усе жыхары краіны.
Носьбіты розных дыялектаў могут размаўляць на ёй адзін з адным.
Амаль што ўсе дыялекты ўсё больш і больш страчваюць сваё значэнне.
Наўрад ці пачуеш дыялект у гарадах.
У прафесійным жыцці часта таксама размаўляюць на стандартнай мове.
А тых, хто размаўляе на дыялекце, часта лічуць неадукаванымі або дурнаватымі.
Аднак такія людзі ёсць ва ўсіх сацыяльных пластах.
Словам, носьбіты дыялектаў не менш разумныя за іншых людзей.
Зусім наадварот!
Тыя, хто размаўляе на дыялекце, маюць шмат пераваг.
Напрыклад, на курсах замежнай мовы.
Носьбіты дыялекту ведаюць, што існуюць розныя моўныя формы.
І яны навучыліся хутка змяняць моўны стыль.
Таму размаўляючыя на дыялекце валодаюць большай кампетэнтнасцю ў варыяцыях.
Іх адчуванне падказвае ім, які моўны стыль падыходзіць у тых ці іншых абставінах.
Гэта нават навукова даказана.
Таму смялей размаўляйце на дыялекце - гэта таго варта!