Размоўнік

be Прыналежныя займеннікі 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [шэсцьдзесят шэсць]

Прыналежныя займеннікі 1

Прыналежныя займеннікі 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Сербская Гуляць Больш
я – мой ј--- -ој - --ја /-м--е ја – мој / моја / моје ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j----m-j-/----a /----e ja – moj / moja / moje j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Я не знаходжу свайго ключа. Ј--не-мо-- -а-- -о-----ч. Ја не могу наћи мој кључ. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
Ja----m--u-na--- moj--l-u-. Ja ne mogu nac-i moj ključ. J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Я не знаходжу свайго білета. Ја н- м--у--а-----ју -оз---к--ту. Ја не могу наћи моју возну карту. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja-----o-u-n-c-i moj---o--- -artu. Ja ne mogu nac-i moju voznu kartu. J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
ты – твой т--- т-о--/-тв--- /-т-оје ти – твој / твоја / твоје т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti-– --o- /-tv--a / ---je ti – tvoj / tvoja / tvoje t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Ты знайшоў свой ключ? Јес---и наша- т------у-? Јеси ли нашао твој кључ? Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
Je-i -- na--o-t--j-kl---? Jesi li našao tvoj ključ? J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Ты знайшоў свой білет? Јес---и ---ао-тв-ј--в--ну-к---у? Јеси ли нашао твоју возну карту? Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
J--i-li -ašao t-oj- v---- --r-u? Jesi li našao tvoju voznu kartu? J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
ён – яго о- –-њ-г-- /-ње-ова / --го-о он – његов / његова / његово о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
o----n---o--/----go-a /---egovo on – njegov / njegova / njegovo o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Ты ведаеш, дзе яго ключ? Зн---л- --е -е-ње-ов -ључ? Знаш ли где је његов кључ? З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zna- li -d- j----eg-------č? Znaš li gde je njegov ključ? Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Ты ведаеш, дзе яго білет? З-аш ---где-је-ње-ов- возна-к--та? Знаш ли где је његова возна карта? З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zna---- -d--je--j-g-va-v-z---ka-t-? Znaš li gde je njegova vozna karta? Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
яна – яе она ----- / ње-а /-њ--о она – њен / њена / њено о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
o-a –--j-n / nj--a---n-eno ona – njen / njena / njeno o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Яе грошы прапалі. Њ-н-----ц----н-----. Њен новац је нестао. Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Njen-----c je--es-a-. Njen novac je nestao. N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
І яе крэдытная картка таксама прапала. Њ--а кредит-а к-ртица--- т-к-ђе--ес---а. Њена кредитна картица је такође нестала. Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N---a---ed-----k--ti----e tak--- nes--la. Njena kreditna kartica je takođe nestala. N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
мы – наш м- –-наш-/-на-----н-ше ми – наш / наша / наше м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
m--– ----- ------ ---e mi – naš / naša / naše m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Наш дзядуля хворы. Н-- д-д- ј---ол---ан. Наш деда је болестан. Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
Na- --da-j- --les---. Naš deda je bolestan. N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Наша бабуля здаровая. Н----бак- је--д-а--. Наша бака је здрава. Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
N-----ak- je----a--. Naša baka je zdrava. N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
вы – ваш в-----а--- ва---- ---е ви – ваш / ваша / ваше в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi - -------a-a-/ vaše vi – vaš / vaša / vaše v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Дзеці, дзе ваш тата? Д-ц----де-----аш--а-а? Децо, где је ваш тата? Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
D-co,--de j--v-š t---? Deco, gde je vaš tata? D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Дзеці, дзе ваша мама? Де-о, -де--е--а----а--? Децо, где је ваша мама? Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
Deco, -----e -a-a mama? Deco, gde je vaša mama? D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Крэатыўная мова

Крэатыўнасць сёння з'яўляецца важнай якасцю. Кожны хоча быць крэатыўным. Таму што крэатыўныя людзі лічацца разумнымі. Мова таксама павінна быць крэатыўнай. Раней людзі стараліся размаўляць як мага правільней. Сёння трэба ўмець размаўляць крэатыўна. Прыкладам гэтага з'яўляецца рэклама і новыя сродкі інфармацыі. Яны паказваюць, як можна гуляць з мовай. У апошнія 50 гадоў значэнне крэатыўнасці дужа павялічылася. Гэтаму феномену нават прысвечаны даследаванні. Псіхолагі, педагогі і філосафы вывучаюць крэатыўныя працэсы. Крэатыўнасць вызначаецца як здольнасць ствараць новае. Суадносна, крэатыўны размаўляючы стварае новыя моўныя формы. Гэта могуць быць словы, або нават граматычныя структуры. Вывучаючы крэатыўную мову, мовазнаўцы пазнаюць, як мова змяняецца. Але не ўсе людзі прымаюць новыя моўныя элементы. Каб разумець крэатыўную мову, патрэбны пэўныя веды. Трэба ведаць, як мова функцыянуе. І трэбе ведаць свет, у якім жывуць моўцы. Толькі гэтак можна зразумець, што яны хацелі сказаць. Прыкладам гэтага з'яўляецца мова моладзі. Дзеці і маладыя людзі вынаходзяць усё новыя і новыя словы. Дарослыя часта не разумеюць гэтыя словы. Сёння існуюць слоўнікі маладзёжнага слэнгу. Але часцяком яны старэюць ужо пасля аднаго пакалення. Аднак крэатыўную мову ўсё ж такі можна вывучыць. Выкладчыкі прапануюць розныя курсы. А самае важнае правіла - актывізуйце ваш унутраны голас!