Размоўнік

be Прыметнікі 2   »   sr Придеви 2

79 [семдзесят дзевяць]

Прыметнікі 2

Прыметнікі 2

79 [седамдесет и девет]

79 [sedamdeset i devet]

Придеви 2

[Pridevi 2]

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Сербская Гуляць Больш
На мне сіняя сукенка. Ј- и--- -а се-и--л------љ-ну. Ј- и--- н- с--- п---- х------ Ј- и-а- н- с-б- п-а-у х-љ-н-. ----------------------------- Ја имам на себи плаву хаљину. 0
J- ima- n- sebi --a-u-h--j--u. J- i--- n- s--- p---- h------- J- i-a- n- s-b- p-a-u h-l-i-u- ------------------------------ Ja imam na sebi plavu haljinu.
На мне чырвоная сукенка. Ја---ам -а----и црв-н---а-и-у. Ј- и--- н- с--- ц----- х------ Ј- и-а- н- с-б- ц-в-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи црвену хаљину. 0
J- imam----s--- -r---- --l-inu. J- i--- n- s--- c----- h------- J- i-a- n- s-b- c-v-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi crvenu haljinu.
На мне зялёная сукенка. Ја----м на----и--е-е---хаљ--у. Ј- и--- н- с--- з----- х------ Ј- и-а- н- с-б- з-л-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи зелену хаљину. 0
J- -mam na -e----e--n- hal----. J- i--- n- s--- z----- h------- J- i-a- n- s-b- z-l-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi zelenu haljinu.
Я купляю чорную сумку. Ј- ку-у--м --ну--о---. Ј- к------ ц--- т----- Ј- к-п-ј-м ц-н- т-р-у- ---------------------- Ја купујем црну торбу. 0
Ja kupujem c----to--u. J- k------ c--- t----- J- k-p-j-m c-n- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem crnu torbu.
Я купляю карычневую сумку. Ја -у---е--с--ђ----рбу. Ј- к------ с---- т----- Ј- к-п-ј-м с-е-у т-р-у- ----------------------- Ја купујем смеђу торбу. 0
Ja -up-j---smeđ- torb-. J- k------ s---- t----- J- k-p-j-m s-e-u t-r-u- ----------------------- Ja kupujem smeđu torbu.
Я купляю белую сумку. Ја-к--ује- б-л- -о-б-. Ј- к------ б--- т----- Ј- к-п-ј-м б-л- т-р-у- ---------------------- Ја купујем белу торбу. 0
J- -up-j---b-l---o--u. J- k------ b--- t----- J- k-p-j-m b-l- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem belu torbu.
Мне патрэбны новы аўтамабіль. Ј--треб-м-ново-ау-о. Ј- т----- н--- а---- Ј- т-е-а- н-в- а-т-. -------------------- Ја требам ново ауто. 0
J- t-e-am no-o-au--. J- t----- n--- a---- J- t-e-a- n-v- a-t-. -------------------- Ja trebam novo auto.
Мне патрэбны хуткі аўтамабіль. Ја -р-бам б-зо аут-. Ј- т----- б--- а---- Ј- т-е-а- б-з- а-т-. -------------------- Ја требам брзо ауто. 0
Ja tre-a--br-o----o. J- t----- b--- a---- J- t-e-a- b-z- a-t-. -------------------- Ja trebam brzo auto.
Мне патрэбны ўтульны аўтамабіль. Ј- --е--м у--б-н -уто. Ј- т----- у----- а---- Ј- т-е-а- у-о-а- а-т-. ---------------------- Ја требам удобан ауто. 0
J- -reba- ---b----u-o. J- t----- u----- a---- J- t-e-a- u-o-a- a-t-. ---------------------- Ja trebam udoban auto.
Там наверсе жыве старая жанчына. Та----о-е------ј--јед-- --ара же--. Т--- г--- с------ ј---- с---- ж---- Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а с-а-а ж-н-. ----------------------------------- Тамо горе станује једна стара жена. 0
Tamo ---e-s-a---e j--na-s-ar- ž--a. T--- g--- s------ j---- s---- ž---- T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena.
Там наверсе жыве тоўстая жанчына. Т-мо----е-стануј-----на д--е---ж-н-. Т--- г--- с------ ј---- д----- ж---- Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а д-б-л- ж-н-. ------------------------------------ Тамо горе станује једна дебела жена. 0
T--- --r---ta-uje -e--- de-e-a že--. T--- g--- s------ j---- d----- ž---- T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena.
Там унізе жыве цікаўная жанчына. Та---до-е -тану-е ---на р--озн--------. Т--- д--- с------ ј---- р-------- ж---- Т-м- д-л- с-а-у-е ј-д-а р-д-з-а-а ж-н-. --------------------------------------- Тамо доле станује једна радознала жена. 0
Tam--d----stanu-e j-----ra---n-la--ena. T--- d--- s------ j---- r-------- ž---- T-m- d-l- s-a-u-e j-d-a r-d-z-a-a ž-n-. --------------------------------------- Tamo dole stanuje jedna radoznala žena.
Нашы госці былі прыемныя людзі. Н--и --с-и-су б-----ра---љ--и. Н--- г---- с- б--- д---- љ---- Н-ш- г-с-и с- б-л- д-а-и љ-д-. ------------------------------ Наши гости су били драги људи. 0
N--i-g--ti-s--bili -r-g--l--d-. N--- g---- s- b--- d---- l----- N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi.
Нашы госці былі ветлівыя людзі. Н-ши г-----су-б-ли ку---р-и љ-ди. Н--- г---- с- б--- к------- љ---- Н-ш- г-с-и с- б-л- к-л-у-н- љ-д-. --------------------------------- Наши гости су били културни људи. 0
Na-i -o--- su-bil---u--ur-------i. N--- g---- s- b--- k------- l----- N-š- g-s-i s- b-l- k-l-u-n- l-u-i- ---------------------------------- Naši gosti su bili kulturni ljudi.
Нашы госці былі цікавыя людзі. Н-ши--ос-и су----и --т-р-са-тни-љ--и. Н--- г---- с- б--- и----------- љ---- Н-ш- г-с-и с- б-л- и-т-р-с-н-н- љ-д-. ------------------------------------- Наши гости су били интересантни људи. 0
Na------ti--- b--i-int-re-ant-----udi. N--- g---- s- b--- i----------- l----- N-š- g-s-i s- b-l- i-t-r-s-n-n- l-u-i- -------------------------------------- Naši gosti su bili interesantni ljudi.
У мяне мілыя дзеці. Ја-и--м -раг- д-цу. Ј- и--- д---- д---- Ј- и-а- д-а-у д-ц-. ------------------- Ја имам драгу децу. 0
J---ma- -r--u -e-u. J- i--- d---- d---- J- i-a- d-a-u d-c-. ------------------- Ja imam dragu decu.
Але ў суседзяў нахабныя дзеці. Ал--к--ши-е----ј- бе-обр-з-у--ецу. А-- к------ и---- б--------- д---- А-и к-м-и-е и-а-у б-з-б-а-н- д-ц-. ---------------------------------- Али комшије имају безобразну децу. 0
A-- komši---imaju --zo-raz-- -ecu. A-- k------ i---- b--------- d---- A-i k-m-i-e i-a-u b-z-b-a-n- d-c-. ---------------------------------- Ali komšije imaju bezobraznu decu.
У Вас добрыя дзеці? Јесу -- В--а д--- д-бра? Ј--- л- В--- д--- д----- Ј-с- л- В-ш- д-ц- д-б-а- ------------------------ Јесу ли Ваша деца добра? 0
Jes- li--aša -----dob-a? J--- l- V--- d--- d----- J-s- l- V-š- d-c- d-b-a- ------------------------ Jesu li Vaša deca dobra?

Адна мова, шмат варыяцый

Нават калі мы размаўляем на адной мове, у той жа час мы размаўляем на розных мовах. Таму што ніводная мова не з'яўляецца закрытай сістэмай. У кожнай мове ёсць шмат розных узроўняў. Мова - гэта жывая сістэма. Гаворачыя заўсёды арыентуюцца на сваіх суразмоўнікаў. Таму людзі вар'іруюць мову, на якой размаўляюць. Гэтыя варыяцыі выяўляюцца ў розных формах. Напрыклад, кожная мова мае гісторыю. Яна змянялася і будзе працягваць змяняцца далей. Гэта можна пабачыць па тым, як размаўляюць пажылыя і маладыя людзі. Таксама ў большасці моў ёсць розныя дыялекты. Але многія размаўляючыя на дыялектах могуць падстройвацца пад сваё акружэнне. У пэўных сітуацыях яны размаўляюць на звычайнай мове. У розных сацыяльных груп ёсць уласныя мовы. Прыкладамі з'яўляюцца маладзёжная мова або жаргон паляўнічых. На працы большасць людзей размаўляе інакш, чым дома. Многія ўжываюць на працы прафесійны жаргон. Адрозненні выяўляюцца таксама ў вуснай і пісьмовай мове. Гутарковая мова часцяком намнога лягчэй, чым пісьмовая. Гэта адрозненне можа быць даволі вялікім. Гэта той выпадак, калі пісьмовая мова доўгі час не змянялася. Тады моўцы спачатку павінны былі навучыцца выкарыстоўваць пісьмовую мову. Мова мужчын і жанчына таксама часта адрозніваецца. У заходніх грамадствах гэтае адрозненне не такое вялікае. Але ёсць краіны, у якіх жанчыны гавораць значна інакш, чым мужчыны. У некаторых культурах ветлівасць мае ўласную моўную форму. Таму размаўляць не так ужо і лёгка! Нам трэба пры гэтым сачыць за многімі рэчамі…