Slovníček fráz

sk Minulý čas 3   »   mk Минато време 3

83 [osemdesiattri]

Minulý čas 3

Minulý čas 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

[Minato vryemye 3]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina macedónčina Prehrať Viac
telefonovať те-еф-нира т--------- т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
t-ely-f--i-a t----------- t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Telefonoval som. Ј-с-т-ле--н-р--. Ј-- т----------- Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Ј-s---elyef--ira-. Ј-- t------------- Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Celý čas som telefonoval. Ј----е-о вр--- т---ф-ни---. Ј-- ц--- в---- т----------- Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
Јa---z-el----y-mye----l--f---r--. Ј-- t----- v------ t------------- Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
pýtať sa пра-у-а п------ п-а-у-а ------- прашува 0
p-a-h---a p-------- p-a-h-o-a --------- prashoova
Opýtal som sa. Јас -ра---. Ј-- п------ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
Јa--p-----v. Ј-- p------- Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Vždy som sa pýtal. Јас -еког-- -р----а-. Ј-- с------ п-------- Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј---s-e-og---h -ra-h-o---. Ј-- s--------- p---------- Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.
rozprávať раскажува р-------- р-с-а-у-а --------- раскажува 0
ras--ʐ-o-a r--------- r-s-a-o-v- ---------- raskaʐoova
Rozprával som. Јас-ра-кажу-ав. Ј-- р---------- Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Јas -----ʐoov-v. Ј-- r----------- Ј-s r-s-a-o-v-v- ---------------- Јas raskaʐoovav.
Rozprával som celý príbeh. Јас -------а--в-цел--- прика-н-. Ј-- ј- р------- ц----- п-------- Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Јas--- --sk-ʐ---t--ela-a----k---a. Ј-- ј- r------- t------- p-------- Ј-s ј- r-s-a-a- t-y-l-t- p-i-a-n-. ---------------------------------- Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna.
učiť sa учи у-- у-и --- учи 0
oo--i o---- o-c-i ----- oochi
Učil som sa. Ј-с у--в. Ј-- у---- Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Ј-s --c--ev. Ј-- o------- Ј-s o-c-y-v- ------------ Јas oochyev.
Učil som sa celý večer. Ј------в-ц-ла ве-е-. Ј-- у--- ц--- в----- Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
Јa----c---v-t-y-la-v----ye-. Ј-- o------ t----- v-------- Ј-s o-c-y-v t-y-l- v-e-h-e-. ---------------------------- Јas oochyev tzyela vyechyer.
pracovať ра---и р----- р-б-т- ------ работи 0
r-b-ti r----- r-b-t- ------ raboti
Pracoval som. Ја- ра--т-в. Ј-- р------- Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
Ј-- r--otyev. Ј-- r-------- Ј-s r-b-t-e-. ------------- Јas rabotyev.
Pracoval som celý deň. Ј-----бо--- --л-ден. Ј-- р------ ц-- д--- Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Јas----ot-e--t--e---y--. Ј-- r------- t---- d---- Ј-s r-b-t-e- t-y-l d-e-. ------------------------ Јas rabotyev tzyel dyen.
jesť јаде ј--- ј-д- ---- јаде 0
ј--ye ј---- ј-d-e ----- јadye
Jedol som. Јас-ја--в. Ј-- ј----- Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Ј-s -----v. Ј-- ј------ Ј-s ј-d-e-. ----------- Јas јadyev.
Zjedol som celé jedlo. Ја-----изедо--ц-ло-о-ј--е--. Ј-- г- и----- ц----- ј------ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Јa- --o iz-ed---tz---ot- јady----. Ј-- g-- i------ t------- ј-------- Ј-s g-o i-y-d-v t-y-l-t- ј-d-e-y-. ---------------------------------- Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Dejiny lingvistiky

Človeka od nepamäti fascinujú jazyky. Dejiny lingvistiky sú teda veľmi dlhé. Lingvistika je systematické skúmanie jazyka. Ľudia skúmajú jazyk už tisíce rokov. Rôzne kultúry si k tomu vyvinuli rôzne systémy. Vznikli tak rôzne spôsoby popisu jazykov. Dnešná lingvistika je založená predovšetkým na starovekých teóriách. Mnoho tradícií pochádza najmä zo starovekého Grécka. Najstaršia známa práca zaoberajúce sa jazykom však pochádza z Indie. Napísal ju gramatík Sakatajána pred 3 000 rokmi. V antike sa jazykom zaoberali filozofi, napr. Platón. Neskôr tieto teórie ďalej rozvinuli Rimania. Svoje vlastné tradície mali v 8. storočí aj Arabi. Už vtedy ich diela obsahovali presný popis arabčiny. V novoveku sa človek snažil predovšetkým skúmať pôvod jazykov. Učenci sa zvlášť zaujímali o históriu jazyka. V 18. storočí začali ľudia porovnávať jazyky medzi sebou. Chceli porozumieť tomu, ako sa jazyky vyvíjajú. Neskôr sa sústredili na jazyk ako na systém. Otázka, ako jazyky fungujú, bola kľúčová. Dnes existuje v lingvistike mnoho myšlienkových prúdov. Od päťdesiatych rokov vzniklo mnoho nových disciplín. Tie boli čiastočne ovplyvnené aj inými vedami. Príkladom sú psycholingvistika alebo medzikultúrna komunikácia. Novšie myšlienkové prúdy v lingvistike sú veľmi úzko špecializované. Napríklad feministická lingvistika. Dejiny lingvistiky sa teda píšu aj naďalej ... Kým budú na svete jazyky, človek ich bude skúmať!