Slovníček fráz

sk V škole   »   mk Во училиште

4 [štyri]

V škole

V škole

4 [четири]

4 [chyetiri]

Во училиште

[Vo oochilishtye]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina macedónčina Prehrať Viac
Kde sme? Каде-с--? К--- с--- К-д- с-е- --------- Каде сме? 0
K-dye s-y-? K---- s---- K-d-e s-y-? ----------- Kadye smye?
Sme v škole. Ние--ме -о-у-и-иш-ето. Н-- с-- в- у---------- Н-е с-е в- у-и-и-т-т-. ---------------------- Ние сме во училиштето. 0
N----smye--o -o--il-sh-y-to. N--- s--- v- o-------------- N-y- s-y- v- o-c-i-i-h-y-t-. ---------------------------- Niye smye vo oochilishtyeto.
Máme vyučovanie. Н-- и-аме --с----. Н-- и---- н------- Н-е и-а-е н-с-а-а- ------------------ Ние имаме настава. 0
N--e i-am-- --st-v-. N--- i----- n------- N-y- i-a-y- n-s-a-a- -------------------- Niye imamye nastava.
To sú žiaci. О-а с- у--н---т-. О-- с- у--------- О-а с- у-е-и-и-е- ----------------- Ова се учениците. 0
O-a sye o---ye-it-i-y-. O-- s-- o-------------- O-a s-e o-c-y-n-t-i-y-. ----------------------- Ova sye oochyenitzitye.
To je učiteľka. Ова----аст-вничк---. О-- е н------------- О-а е н-с-а-н-ч-а-а- -------------------- Ова е наставничката. 0
O---y--n----vni-h----. O-- y- n-------------- O-a y- n-s-a-n-c-k-t-. ---------------------- Ova ye nastavnichkata.
To je trieda. Ова-- од-----и---. О-- е о----------- О-а е о-д-л-н-е-о- ------------------ Ова е одделението. 0
Ova--e --d-ely---ye-o. O-- y- o-------------- O-a y- o-d-e-y-n-y-t-. ---------------------- Ova ye oddyelyeniyeto.
Čo robíme? Ш-----а-им-? Ш-- п------- Ш-о п-а-и-е- ------------ Што правиме? 0
S-to-pra----e? S--- p-------- S-t- p-a-i-y-? -------------- Shto pravimye?
Učíme sa. Ни--уч--е. Н-- у----- Н-е у-и-е- ---------- Ние учиме. 0
Ni-e-oochim--. N--- o-------- N-y- o-c-i-y-. -------------- Niye oochimye.
Učíme sa jazyk. Ни----им- е-ен-ј--ик. Н-- у---- е--- ј----- Н-е у-и-е е-е- ј-з-к- --------------------- Ние учиме еден јазик. 0
N-y--ooch-m-e --d----ј----. N--- o------- y----- ј----- N-y- o-c-i-y- y-d-e- ј-z-k- --------------------------- Niye oochimye yedyen јazik.
Učím sa angličtinu. Јас -ч-м-англ-с-и. Ј-- у--- а-------- Ј-с у-а- а-г-и-к-. ------------------ Јас учам англиски. 0
Јa- oo---m a----i-k-. Ј-- o----- a--------- Ј-s o-c-a- a-g-l-s-i- --------------------- Јas oocham anguliski.
Učíš sa španielčinu. Т- --иш -п--ски. Т- у--- ш------- Т- у-и- ш-а-с-и- ---------------- Ти учиш шпански. 0
T- o-chis----pan---. T- o------ s-------- T- o-c-i-h s-p-n-k-. -------------------- Ti oochish shpanski.
Učí sa nemčinu. Т----ч--г-р---ск-. Т-- у-- г--------- Т-ј у-и г-р-а-с-и- ------------------ Тој учи германски. 0
Toј oo----g--e-ma-ski. T-- o---- g----------- T-ј o-c-i g-y-r-a-s-i- ---------------------- Toј oochi guyermanski.
Učíme sa francúzštinu. Н-е---им- ф-ан-у-к-. Н-- у---- ф--------- Н-е у-и-е ф-а-ц-с-и- -------------------- Ние учиме француски. 0
N-----oc-i-ye-f-antz-os--. N--- o------- f----------- N-y- o-c-i-y- f-a-t-o-s-i- -------------------------- Niye oochimye frantzooski.
Učíte sa taliančinu. Вие --и---ита-и--нс--. В-- у---- и----------- В-е у-и-е и-а-и-а-с-и- ---------------------- Вие учите италијански. 0
Viye--och-t-- it-liјan---. V--- o------- i----------- V-y- o-c-i-y- i-a-i-a-s-i- -------------------------- Viye oochitye italiјanski.
Učia sa ruštinu. Т--------рус--. Т-- у--- р----- Т-е у-а- р-с-и- --------------- Тие учат руски. 0
Tiy- -ocha- r---ki. T--- o----- r------ T-y- o-c-a- r-o-k-. ------------------- Tiye oochat rooski.
Učiť sa jazyky je zaujímavé. У-ењ-то-јази-и-е -н-е---н-. У------ ј----- е и--------- У-е-е-о ј-з-ц- е и-т-р-с-о- --------------------------- Учењето јазици е интересно. 0
O-c---њ------azitz- ye-int-----sn-. O---------- ј------ y- i----------- O-c-y-њ-e-o ј-z-t-i y- i-t-e-y-s-o- ----------------------------------- Oochyeњyeto јazitzi ye intyeryesno.
Chceme rozumieť ľuďom. Ние ----м- да ги-р----раме-лу--т-. Н-- с----- д- г- р-------- л------ Н-е с-к-м- д- г- р-з-и-а-е л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да ги разбираме луѓето. 0
N-ye-s--am---d- gu--ra-b----y- loo-yeto. N--- s------ d- g-- r--------- l-------- N-y- s-k-m-e d- g-i r-z-i-a-y- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da gui razbiramye looѓyeto.
Chceme sa rozprávať s ľuďmi. Ние сак-м--д- з--ру---е с--л-ѓ--о. Н-- с----- д- з-------- с- л------ Н-е с-к-м- д- з-о-у-а-е с- л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да зборуваме со луѓето. 0
N-ye sa--m---da-z---o--a-ye----lo-ѓy-t-. N--- s------ d- z---------- s- l-------- N-y- s-k-m-e d- z-o-o-v-m-e s- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da zboroovamye so looѓyeto.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Deň materinského jazyka

Máte radi svoju materčinu? Potom môžete oslavovať. A to vždy 21. februára! Je to medzinárodný deň materinského jazyka. Oslavuje sa od roku 2000. Vyhlásilo ho UNESCO. UNESCO je sekciou Organizácie spojených národov. Zameriava sa na oblasť vedy, kultúry a vzdelania. UNESCO usiluje o zachovanie kultúrneho dedičstva ľudstva. Aj jazyk je kultúrnym dedičstvom. Preto ho musíme chrániť, kultivovať a podporovať. 21. februára slávime jazykovú rozmanitosť. Na celom svete sa hovorí cca 6 000 - 7 000 jazykmi. Polovici z nich však hrozí vymretie. Každé dva týždne navždy zmizne jeden jazyk. Každý jazyk je však výnimočnou pokladnicou poznania. Jazyk odráža znalosti národov. Dejiny národa sa odrážajú v jeho jazyku. Jazykom sa odovzdávajú skúsenosti a tradície. Materinský jazyk je teda súčasťou identity každého národa. Keď jazyk vymrie, stratíme viac než len slová. A 21. februára by sa na to nemalo zabúdať. Ľudia by mali pochopiť, aký význam jazyky majú. A mali by popremýšľať nad tým, čo môžu urobiť pre ich zachovanie. Ukážte teda svojmu jazyku, ako veľmi je pre Vás dôležitý! Môžete mu treba upiecť tortu. S krásnym nápisom z cukru. Samozrejme vo svojej materčine!