Slovníček fráz

sk Minulý čas 2   »   mk Минато време 2

82 [osemdesiatdva]

Minulý čas 2

Minulý čas 2

82 [осумдесет и два]

82 [osoomdyesyet i dva]

Минато време 2

[Minato vryemye 2]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina macedónčina Prehrať Viac
Musel si zavolať sanitku? М-раш- л- да п--и-----д-- бо-н----------о? Мораше ли да повикаш едно болничко возило? М-р-ш- л- д- п-в-к-ш е-н- б-л-и-к- в-з-л-? ------------------------------------------ Мораше ли да повикаш едно болничко возило? 0
M-r-shye--- d- ---i-as---edno-bo----hk--vo--lo? Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo? M-r-s-y- l- d- p-v-k-s- y-d-o b-l-i-h-o v-z-l-? ----------------------------------------------- Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo?
Musel si zavolať lekára? Мора----и-да -о---в-ка---е-а---? Мораше ли да го повикаш лекарот? М-р-ш- л- д- г- п-в-к-ш л-к-р-т- -------------------------------- Мораше ли да го повикаш лекарот? 0
Mor---y- l---a--uo---v---s- -y-kar-t? Morashye li da guo povikash lyekarot? M-r-s-y- l- d- g-o p-v-k-s- l-e-a-o-? ------------------------------------- Morashye li da guo povikash lyekarot?
Musel si zavolať políciu? Мор-ш- ли-да-ј--пов---- --л-цијата? Мораше ли да ја повикаш полицијата? М-р-ш- л- д- ј- п-в-к-ш п-л-ц-ј-т-? ----------------------------------- Мораше ли да ја повикаш полицијата? 0
Mo----y---i--a-јa--ov-k-sh ---i------a? Morashye li da јa povikash politziјata? M-r-s-y- l- d- ј- p-v-k-s- p-l-t-i-a-a- --------------------------------------- Morashye li da јa povikash politziјata?
Máte telefónne číslo? Pred chvíľou som ho ešte mal. Г- -м--- ------е-------т бро-- С--а -- и---. Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. Г- и-а-е л- т-л-ф-н-к-о- б-о-? С-г- г- и-а-. -------------------------------------------- Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. 0
G-o-im-t-- -i-t-el---o-sk--t --o-? S----a-gu- -m-v. Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav. G-o i-a-y- l- t-e-y-f-n-k-o- b-o-? S-e-u- g-o i-a-. --------------------------------------------------- Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav.
Máte adresu? Pred chvíľou som ju ešte mal. Ј------е л--адр---та? ------а --ав. Ја имате ли адресата? Сега ја имав. Ј- и-а-е л- а-р-с-т-? С-г- ј- и-а-. ----------------------------------- Ја имате ли адресата? Сега ја имав. 0
Ј- imaty---- a-ryes-ta--Sye-u- јa----v. Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav. Ј- i-a-y- l- a-r-e-a-a- S-e-u- ј- i-a-. --------------------------------------- Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav.
Máte mapu mesta? Pred chvíľou som ju ešte mal. Им-те----к-р-а ---гр---т?-Сег- -а им-в. Имате ли карта од градот? Сега ја имав. И-а-е л- к-р-а о- г-а-о-? С-г- ј- и-а-. --------------------------------------- Имате ли карта од градот? Сега ја имав. 0
Imaty- li--arta od-gu--do-?-Sy-g-a јa---av. Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav. I-a-y- l- k-r-a o- g-r-d-t- S-e-u- ј- i-a-. ------------------------------------------- Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav.
Prišiel načas? Nemohol prísť načas. До-де -- тој----но-н--вре-е? Тој-не---ж----д------- то--- -а-вр-ме. Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. Д-ј-е л- т-ј т-ч-о н- в-е-е- Т-ј н- м-ж-ш- д- д-ј-е т-ч-о н- в-е-е- ------------------------------------------------------------------- Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. 0
Do---e li to- -ochn- -a ---emy-----ј n-e --ʐ-eshy- da do--ye-to--n- na v-y-m-e. Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye. D-ј-y- l- t-ј t-c-n- n- v-y-m-e- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y- t-c-n- n- v-y-m-e- ------------------------------------------------------------------------------- Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye.
Našiel cestu? Nemohol nájsť cestu. Г--н-јд--ли т-- п-т-т----- н- --ж-ш- да го-н-ј-- п--от. Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. Г- н-ј-е л- т-ј п-т-т- Т-ј н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е п-т-т- ------------------------------------------------------- Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. 0
G---na-dye--i--o--p---t? T----y- --ʐ-e-hy- ---g-o n-ј----p-to-. Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot. G-o n-ј-y- l- t-ј p-t-t- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y- p-t-t- --------------------------------------------------------------- Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot.
Rozumel ti? Nerozumel mi. Те--а-бира -и-т--? --ј -- -о--ше-д- ме-р-з--ре. Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. Т- р-з-и-а л- т-ј- Т-ј н- м-ж-ш- д- м- р-з-е-е- ----------------------------------------------- Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. 0
Tye--a----a li-t--------nye-m----s--e-d- mye--a-bye-ye. Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye. T-e r-z-i-a l- t-ј- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- m-e r-z-y-r-e- ------------------------------------------------------- Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye.
Prečo si nemohol prísť načas? Зо-т- -- м---------дој--ш -о-но н- ---ме? Зошто не можеше да дојдеш точно на време? З-ш-о н- м-ж-ш- д- д-ј-е- т-ч-о н- в-е-е- ----------------------------------------- Зошто не можеше да дојдеш точно на време? 0
Zos--- --e --ʐ-es-y- ---d--dyes----chn- -a v-y-mye? Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y-s- t-c-n- n- v-y-m-e- --------------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye?
Prečo si nemohol nájsť cestu? Зо--о--е м-ж-ш- д--го-н--деш п--о-? Зошто не можеше да го најдеш патот? З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е- п-т-т- ----------------------------------- Зошто не можеше да го најдеш патот? 0
Zoshto nye--o-y-s-y-------o-na--y--h p--ot? Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y-s- p-t-t- ------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot?
Prečo si mu nemohol rozumieť? Зошт---е м-жеш---а го -аз-е-еш? Зошто не можеше да го разбереш? З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- р-з-е-е-? ------------------------------- Зошто не можеше да го разбереш? 0
Z--hto-n-e m-------e -a guo razbyer----? Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh? Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o r-z-y-r-e-h- ---------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh?
Nemohol som prísť načas, pretože nešiel žiaden autobus. Не можев-да-----ам-то--о на вр-м-,--и--ј-и не-а-- а---б-с. Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. Н- м-ж-в д- д-ј-а- т-ч-о н- в-е-е- б-д-ј-и н-м-ш- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------- Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. 0
Nye --ʐy-- da-d-јda- t----- ---v--emy---bi---ј---n-----hye --t----s. Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos. N-e m-ʐ-e- d- d-ј-a- t-c-n- n- v-y-m-e- b-d-e-k- n-e-a-h-e a-t-b-o-. -------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos.
Nemohol som nájsť cestu, pretože som nemal mapu mesta. Не--о-ев -- -о-н-јда- пато-, б--е-ки--ем-в к-р-а на гр-д-т. Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. Н- м-ж-в д- г- н-ј-а- п-т-т- б-д-ј-и н-м-в к-р-а н- г-а-о-. ----------------------------------------------------------- Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. 0
Nye ----ev -- --- -a--a- p----, ---y-ј-i-nye----k---- -a ---ad--. Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot. N-e m-ʐ-e- d- g-o n-ј-a- p-t-t- b-d-e-k- n-e-a- k-r-a n- g-r-d-t- ----------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot.
Nerozumel som mu, pretože hudba bola príliš hlasná. Н- -ож-в--- го-р--бер-м--б--ејки--у----т- беш--т---у-гла-н-. Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. Н- м-ж-в д- г- р-з-е-а-, б-д-ј-и м-з-к-т- б-ш- т-л-у г-а-н-. ------------------------------------------------------------ Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. 0
Nye ---y---d--g-o ra--ye-a---bi--e-ki-m-o---at- -yesh---t--k-o-g--as--. Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna. N-e m-ʐ-e- d- g-o r-z-y-r-m- b-d-e-k- m-o-i-a-a b-e-h-e t-l-o- g-l-s-a- ----------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna.
Musel som ísť taxíkom. Мо--в -а -емам едн- т----. Морав да земам едно такси. М-р-в д- з-м-м е-н- т-к-и- -------------------------- Морав да земам едно такси. 0
M---v d- -y-m-m-ye-n--t--si. Morav da zyemam yedno taksi. M-r-v d- z-e-a- y-d-o t-k-i- ---------------------------- Morav da zyemam yedno taksi.
Musel som kúpiť mapu mesta. Мор----- ку-ам--а--- -а гр-дот. Морав да купам карта на градот. М-р-в д- к-п-м к-р-а н- г-а-о-. ------------------------------- Морав да купам карта на градот. 0
M-ra--da---op-m -art--n- -ura-ot. Morav da koopam karta na guradot. M-r-v d- k-o-a- k-r-a n- g-r-d-t- --------------------------------- Morav da koopam karta na guradot.
Musel som vypnúť rádio. Ја---о-а- -а го------чам р--ио--. Јас морав да го исклучам радиото. Ј-с м-р-в д- г- и-к-у-а- р-д-о-о- --------------------------------- Јас морав да го исклучам радиото. 0
Јa--m-r-- da-guo----lo----m----iot-. Јas morav da guo iskloocham radioto. Ј-s m-r-v d- g-o i-k-o-c-a- r-d-o-o- ------------------------------------ Јas morav da guo iskloocham radioto.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Cudzí jazyk sa lepšie učí v cudzine!

Dospelí sa neučia jazyk tak ľahko ako deti. Ich mozog je už úplne vyvinutý. Nedokáže si už tak ľahko vytvoriť nové štruktúry. V dospelosti je ale stále možné sa jazyk naučiť veľmi dobre! K tomu je potrebné vycestovať do krajiny, kde sa daným jazykom hovorí. Cudzí jazyk sa naozaj dobre naučíte v cudzine. To vie každý, kto si už niekedy urobil jazykové prázdniny. Človek sa lepšie naučí nový jazyk v prirodzenom prostredí. Jedna nová štúdia nedávno dospela k zaujímavému záveru. Ukazuje, že človek sa nový jazyk v cudzine naučí tiež inak. Mozog je schopný cudzí jazyk spracovávať ako materinský. Vedci už dlho verili, že existujú rôzne učebné procesy. Teraz to zjavne preukázal aj test. Skupina ľudí sa pri ňom mala učiť fiktívne jazyky. Časť ľudí chodila na normálne vyučovanie. Druhá časť ľudí sa učila v simulovanom prostredí cudziny. Títo ľudia sa museli v cudzom prostredí zorientovať. Každý, s kým prišli do styku, hovoril novým jazykom. Ľudia z tejto skupiny teda neboli bežní študenti jazykov. Patrili medzi neznámu komunitu ‘rodených’ hovoriacich. Boli tak nútení rýchlo si s novým jazykom poradiť. Po nejakej dobe prešli obe skupiny testami. Obe skupiny prejavili rovnako dobrú znalosť nového jazyka. Ich mozgy však cudzí jazyk spracovávali odlišne. Tí, čo sa učili „v cudzine“, vykazovali pozoruhodnú mozgovú aktivitu. Ich mozog spracovával gramatiku cudzieho jazyka, ako by to bol ich vlastný jazyk. Boli to rovnaké mechanizmy ako u rodených hovoriacich. Jazykové prázdniny sú najpríjemnejším a najúčinnejším spôsobom učenia!