フレーズ集

ja 過去形 1   »   sr Прошлост 1

81 [八十一]

過去形 1

過去形 1

81 [осамдесет и један]

81 [osamdeset i jedan]

Прошлост 1

[Prošlost 1]

翻訳を表示する方法を選択してください:   
日本語 セルビア語 Play もっと
書く писа-и писати п-с-т- ------ писати 0
pi---i pisati p-s-t- ------ pisati
彼は 手紙を 書きました 。 О- ј--нап--а- -исм-. Он је написао писмо. О- ј- н-п-с-о п-с-о- -------------------- Он је написао писмо. 0
On-je---p-s-o--i---. On je napisao pismo. O- j- n-p-s-o p-s-o- -------------------- On je napisao pismo.
そして 彼女は はがきを 書きました 。 А-он---е------ала---з-ледн---. А она је написала разгледницу. А о-а ј- н-п-с-л- р-з-л-д-и-у- ------------------------------ А она је написала разгледницу. 0
A -na -e n-pisa---raz--e-ni--. A ona je napisala razglednicu. A o-a j- n-p-s-l- r-z-l-d-i-u- ------------------------------ A ona je napisala razglednicu.
読む ч---ти читати ч-т-т- ------ читати 0
č----i čitati č-t-t- ------ čitati
彼は 画報を 読みました 。 О- -е---т-о---у--ровани---сопи-. Он је читао илустровани часопис. О- ј- ч-т-о и-у-т-о-а-и ч-с-п-с- -------------------------------- Он је читао илустровани часопис. 0
O- j---i-ao-i----r-v-n- -----i-. On je čitao ilustrovani časopis. O- j- č-t-o i-u-t-o-a-i č-s-p-s- -------------------------------- On je čitao ilustrovani časopis.
そして 彼女は 本を 読みました 。 А-она -е-чит--а -њигу. А она је читала књигу. А о-а ј- ч-т-л- к-и-у- ---------------------- А она је читала књигу. 0
A -na-je či-ala -njig-. A ona je čitala knjigu. A o-a j- č-t-l- k-j-g-. ----------------------- A ona je čitala knjigu.
取る узети узети у-е-и ----- узети 0
u-e-i uzeti u-e-i ----- uzeti
彼は タバコを 取った 。 Он -е--зео-ц--ар---. Он је узео цигарету. О- ј- у-е- ц-г-р-т-. -------------------- Он је узео цигарету. 0
On je--ze- cigare-u. On je uzeo cigaretu. O- j- u-e- c-g-r-t-. -------------------- On je uzeo cigaretu.
彼女は チョコレートを 一かけ 取った 。 О-а--- -зе-- к-----ч-к---де. Она је узела комад чоколаде. О-а ј- у-е-а к-м-д ч-к-л-д-. ---------------------------- Она је узела комад чоколаде. 0
Ona je uz-l--k--ad č--o--d-. Ona je uzela komad čokolade. O-a j- u-e-a k-m-d č-k-l-d-. ---------------------------- Ona je uzela komad čokolade.
彼は 不誠実 だった が 、 彼女は 誠実 だった 。 О- ј- -ио -еве-ан,--л--је -на ---а---р--. Он је био неверан, али је она била верна. О- ј- б-о н-в-р-н- а-и ј- о-а б-л- в-р-а- ----------------------------------------- Он је био неверан, али је она била верна. 0
On j--b-o--e-e-an- al-------a ---a -e-n-. On je bio neveran, ali je ona bila verna. O- j- b-o n-v-r-n- a-i j- o-a b-l- v-r-a- ----------------------------------------- On je bio neveran, ali je ona bila verna.
彼は 怠け者 だった が 、 彼女は 勤勉 だった 。 О---е био -е-,-а-и--е--на -и-а -р---а. Он је био лењ, али је она била вредна. О- ј- б-о л-њ- а-и ј- о-а б-л- в-е-н-. -------------------------------------- Он је био лењ, али је она била вредна. 0
On-j--bio-l-n-,--li -- o-a -ila-vr--na. On je bio lenj, ali je ona bila vredna. O- j- b-o l-n-, a-i j- o-a b-l- v-e-n-. --------------------------------------- On je bio lenj, ali je ona bila vredna.
彼は 貧乏 だった が 、 彼女は 裕福 だった 。 Он је б----иро------ -ли -е-о---би-а--ога-а. Он је био сиромашан, али је она била богата. О- ј- б-о с-р-м-ш-н- а-и ј- о-а б-л- б-г-т-. -------------------------------------------- Он је био сиромашан, али је она била богата. 0
On-je b-o-s-r-ma-an, --- -e on- --la-bo-a--. On je bio siromašan, ali je ona bila bogata. O- j- b-o s-r-m-š-n- a-i j- o-a b-l- b-g-t-. -------------------------------------------- On je bio siromašan, ali je ona bila bogata.
彼には お金は なく 、 借金が あった 。 Он-н-ј- и------в-а,-ве---угов-. Он није имао новца, већ дуговe. О- н-ј- и-а- н-в-а- в-ћ д-г-в-. ------------------------------- Он није имао новца, већ дуговe. 0
On --je--mao ---ca--vec- --g---. On nije imao novca, vec- dugove. O- n-j- i-a- n-v-a- v-c- d-g-v-. -------------------------------- On nije imao novca, već dugove.
彼は 幸運に めぐまれず 、 不運 だった 。 Он--и-е --а---р-ћ-- већ п--. Он није имао среће, већ пех. О- н-ј- и-а- с-е-е- в-ћ п-х- ---------------------------- Он није имао среће, већ пех. 0
On ---e-i-ao s-ec-e- ve-́-p--. On nije imao srec-e, vec- peh. O- n-j- i-a- s-e-́-, v-c- p-h- ------------------------------ On nije imao sreće, već peh.
彼は 成功 せず 、 失敗 した 。 О- -иј- и--- у--ех----- --ус-ех. Он није имао успех, већ неуспех. О- н-ј- и-а- у-п-х- в-ћ н-у-п-х- -------------------------------- Он није имао успех, већ неуспех. 0
O- --j---mao------,-v--́ -------. On nije imao uspeh, vec- neuspeh. O- n-j- i-a- u-p-h- v-c- n-u-p-h- --------------------------------- On nije imao uspeh, već neuspeh.
彼は 満足 せず 、 不満足 だった 。 О- н--- -и--зад-----н,-в-ћ н--а--во-а-. Он није био задовољан, већ незадовољан. О- н-ј- б-о з-д-в-љ-н- в-ћ н-з-д-в-љ-н- --------------------------------------- Он није био задовољан, већ незадовољан. 0
O- ni-----o -a-ovo--an,---c- ne----v-lj--. On nije bio zadovoljan, vec- nezadovoljan. O- n-j- b-o z-d-v-l-a-, v-c- n-z-d-v-l-a-. ------------------------------------------ On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan.
彼は 幸福 では なく 、 不幸 だった 。 О- --је б-о--р-ћ-н- --ћ-н------н. Он није био срећан, већ несрећан. О- н-ј- б-о с-е-а-, в-ћ н-с-е-а-. --------------------------------- Он није био срећан, већ несрећан. 0
O- nije-bi--sre-́--,-već-ne----́-n. On nije bio srec-an, vec- nesrec-an. O- n-j- b-o s-e-́-n- v-c- n-s-e-́-n- ------------------------------------ On nije bio srećan, već nesrećan.
彼は 好感が 持てず 、 友好的で ない 人 だった 。 О---и-е б-о с--п--ича------ --т---т----. Он није био симпатичан, већ антипатичан. О- н-ј- б-о с-м-а-и-а-, в-ћ а-т-п-т-ч-н- ---------------------------------------- Он није био симпатичан, већ антипатичан. 0
On-ni-e-b-o---m-a----n- v-c- an-ipa-i---. On nije bio simpatičan, vec- antipatičan. O- n-j- b-o s-m-a-i-a-, v-c- a-t-p-t-č-n- ----------------------------------------- On nije bio simpatičan, već antipatičan.

子どもはどのように話すことを正しく学ぶのか?

生まれてまもなく、人は他の人間とコミュニケーションをとる。 赤ちゃんは何かが欲しいと叫ぶ。 数カ月たつと、彼らはもう簡単な単語を話す。 3つの単語からの文は、2歳くらいから話し始める。 いつ子どもが話しはじめるかに影響を与えることはできない。 しかしどのくらいうまく子どもが母国語を学ぶかには、影響を与えることができる! しかしそのためには、いくつかのことを注意しなければならない。 とりわけ重要なのは、学習している子どもが常にモチベーションを保てることだ。 子どもは話すとき、何かを達成すると認識しなくてはならない。 赤ちゃんは微笑をポジティブなフィードバックとしてよろこぶ。 少し年長の子どもたちは、周りとの対話を求める。 彼らは近くにいる人たちの言語に合わせる。 そのため、両親と教育者の言語レベルは大切だ。 子どもも、言語は価値が高いと学ばなければならない! しかし、その際彼らはいつも楽しむべきだ。 読んで聞かせることは、言語がどれほど面白いかを子どもに示す。 両親はまた、できるだけ子どもと多くのことをするべきだ。 子どもは多くのことを経験すると、それについて話したがる。 二カ国語で育った子どもは、固定化された規則が必要だ。 彼らは、どの言語がだれと話されるかを知らなくてはならない。 そうして彼らの脳は、両方の言語をサポートすることを学ぶ。 子どもが学校に行けば、彼らの言葉は変わってくる。 彼らは新たに俗語を学ぶ。 そこで大切なのは、両親がどのように子どもが話すかに注意を向けることだ。 最初の言語が脳に永遠に刻まれることは、研究論文が示している。 子どものときに学んだことは、我々に生涯ついてくる。 子どものときに母国語をよく勉強した人は、あとからそれによって利益を得る。 その人は新しいことをより早く、よりよく学ぶ-外国語だけではなく・・・。