Lauseita

fi perustella jotakin 1   »   sr нешто образложити 1

75 [seitsemänkymmentäviisi]

perustella jotakin 1

perustella jotakin 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Valitse, miten haluat nähdä käännöksen:   
suomi serbia Toista Lisää
Miksi te ette tule? З--то н- ------т-? З---- н- д-------- З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Z-št- ----ol-----? Z---- n- d-------- Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
On niin huono ilma. Вр--е--- -ако-ло--. В---- ј- т--- л---- В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
V---------ak------. V---- j- t--- l---- V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
En tule, koska ilma on niin huono. Ј--не д-л--им,-ј-- је ---ме та-о ло--. Ј- н- д------- ј-- ј- в---- т--- л---- Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
J- n--d-laz-m,-j---je --e-e ta-o -oše. J- n- d------- j-- j- v---- t--- l---- J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Miksi hän ei tule? З-шт------- -о-аз-? З---- о- н- д------ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Z-što o---e--ol--i? Z---- o- n- d------ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Häntä ei ole kutsuttu. Он-н-ј- -о--ан. О- н--- п------ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
On-ni-- -----n. O- n--- p------ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Hän ei tule, koska häntä ei ole kutsuttu. Он-не -ол---,--ер ни-е---зв--. О- н- д------ ј-- н--- п------ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
O--ne d-lazi---er--ij- ----an. O- n- d------ j-- n--- p------ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Miksi sinä et tule? З-што--е дола---? З---- н- д------- З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Zaš-o ne--o----š? Z---- n- d------- Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
Minulla ei ole aikaa. Ја----а- --емен-. Ј- н---- в------- Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
Ja-ne--m-------a. J- n---- v------- J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
Minä en tule, koska minulla ei ole aikaa. Ј- -- д--а-и-,---- н--а- -р-м-на. Ј- н- д------- ј-- н---- в------- Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja-n--do-azim, -e- ne-a- vr-----. J- n- d------- j-- n---- v------- J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Miksi sinä et jää? Зашт- н- --т-не-? З---- н- о------- З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Z--to n---st--e-? Z---- n- o------- Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Minun täytyy vielä työskennellä. Ј-----а- -о- р-дит-. Ј- м---- ј-- р------ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
Ja --ra- --š-rad-ti. J- m---- j-- r------ J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
Minä en jää, koska minun täytyy vielä työskennellä. Ја не о-т--е-, јер--ор---ј---ра--ти. Ј- н- о------- ј-- м---- ј-- р------ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
Ja n--os--jem- -e- m-r-- j-š -aditi. J- n- o------- j-- m---- j-- r------ J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Miksi te menette jo? З---о--е- и----? З---- в-- и----- З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Za-t--v-c-----te? Z---- v--- i----- Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Olen väsynyt. Ј- --м ум-ран-/---ор--. Ј- с-- у----- / у------ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
J---am---or-n-/ u--rna. J- s-- u----- / u------ J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Minä menen, koska olen väsynyt. Ја--д-м---ер-с---у--ра--/ уморн-. Ј- и---- ј-- с-- у----- / у------ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
Ja --em, j-r s-m-u-ora--/--mo-n-. J- i---- j-- s-- u----- / u------ J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Miksi te lähdette jo? За--о --- -дла-ите? З---- в-- о-------- З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Zašt--v--́ -dlazi--? Z---- v--- o-------- Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
On jo myöhä. В----е ---но. В-- ј- к----- В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
V-ć -e--asno. V--- j- k----- V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Minä lähden, koska on jo myöhä. О---зи-- --- је ве- к-с--. О------- ј-- ј- в-- к----- О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
Odl-z--, --r--e-v-c--k-sno. O------- j-- j- v--- k----- O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Lataa MP3 (.postinumero tiedostot)

Videota ei löytynyt!

Äidinkieli = tunteiden kieli – vieras kieli = järjen kieli?

Kun opimme vieraita kieliä, virkistämme aivojamme. Ajattelumme muuttuu oppiessamme. Meistä tulee luovempia ja joustavampia. Monimutkainen ajattelu onnistuu paremmin ihmisiltä, jotka ovat myös monikielisiä. Muistia harjoitetaan oppimalla. Mitä enemmän opimme, sitä paremmin se toimii. Monia kieliä oppinut oppii muitakin asioita nopeammin. Hän kykenee ajattelemaan keskittyneemmin ja kauemmin jotain asiaa. Sen tuloksena hän ratkaisee ongelmia nopeammin. Monikieliset yksilöt ovat myös päättäväisempiä. Mutta se, miten he tekevät päätöksiä, riippuu myös kielistä. Kieli, jolla ajattelemme, vaikuttaa päätöksiimme. Psykologit tutkivat useita koehenkilöitä erästä tutkimusta varten. Kaikki koehenkilöt olivat kaksikielisiä. He puhuivat toista kieltä äidinkielensä lisäksi. Koehenkilöiden piti vastata kysymykseen. Kysymys liittyi erään ongelman ratkaisuun. Prosessin aikana koehenkilöiden piti valita kahden vaihtoehdon välillä. Toinen vaihtoehto oli selvästi riskialttiimpi kuin toinen. Koehenkilöiden piti vastata kysymykseen molemmilla kielillä. Ja vastaukset muuttuivat, kun kieli vaihtui! Puhuessaan äidinkieltään koehenkilöt valitsivat riskin. Mutta vieraalla kielellä he valitsivat turvallisemman vaihtoehdon. Tämän kokeen jälkeen koehenkilöiden piti lyödä vetoa. Tässäkin oli selvä ero. Käyttäessään vierasta kieltä he olivat järkevämpiä. Tutkijat olettavat, että olemme keskittyneempiä vierailla kielillä. Sen vuoksi emme tee päätöksiä tunteella, vaan järjellä…