Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   bg Задаване на въпроси 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шейсет и две]

62 [sheyset i dve]

Задаване на въпроси 1

[Zadavane na vyprosi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
učiti у-а у-- у-а --- уча 0
ucha u--- u-h- ---- ucha
Uče li učenici puno? Уче--ци-- -ч---ли м--г-? У-------- у--- л- м----- У-е-и-и-е у-а- л- м-о-о- ------------------------ Учениците учат ли много? 0
U-h-ni-si-- u-h-t li--n-go? U---------- u---- l- m----- U-h-n-t-i-e u-h-t l- m-o-o- --------------------------- Uchenitsite uchat li mnogo?
Ne, oni uče malo. Не- те-у--т--алк-. Н-- т- у--- м----- Н-, т- у-а- м-л-о- ------------------ Не, те учат малко. 0
Ne--te ucha- -a--o. N-- t- u---- m----- N-, t- u-h-t m-l-o- ------------------- Ne, te uchat malko.
pitati питам п---- п-т-м ----- питам 0
pitam p---- p-t-m ----- pitam
Pitate li često učitelja? Ч-с-о--и п--ате ---те--? Ч---- л- п----- у------- Ч-с-о л- п-т-т- у-и-е-я- ------------------------ Често ли питате учителя? 0
C-e-t- ----i-at----hitel-a? C----- l- p----- u--------- C-e-t- l- p-t-t- u-h-t-l-a- --------------------------- Chesto li pitate uchitelya?
Ne, ne pitam ga često. Не,-аз -е--о пи--- ч--т-. Н-- а- н- г- п---- ч----- Н-, а- н- г- п-т-м ч-с-о- ------------------------- Не, аз не го питам често. 0
N---a- ne-go pi-am --e-to. N-- a- n- g- p---- c------ N-, a- n- g- p-t-m c-e-t-. -------------------------- Ne, az ne go pitam chesto.
odgovoriti отг-вар-м о-------- о-г-в-р-м --------- отговарям 0
o--o-a-yam o--------- o-g-v-r-a- ---------- otgovaryam
Odgovorite, molim Vas. О-г-ворет-----ля. О---------- м---- О-г-в-р-т-, м-л-. ----------------- Отговорете, моля. 0
O-go--r-te, -o-ya. O---------- m----- O-g-v-r-t-, m-l-a- ------------------ Otgovorete, molya.
Odgovaram. А--о-гов-рям. А- о--------- А- о-г-в-р-м- ------------- Аз отговарям. 0
A- ot-ova-y--. A- o---------- A- o-g-v-r-a-. -------------- Az otgovaryam.
raditi рабо-я р----- р-б-т- ------ работя 0
r-b---a r------ r-b-t-a ------- rabotya
Radi li on upravo? То- -а---- ------а? Т-- р----- л- с---- Т-й р-б-т- л- с-г-? ------------------- Той работи ли сега? 0
Toy rab-t-----seg-? T-- r----- l- s---- T-y r-b-t- l- s-g-? ------------------- Toy raboti li sega?
Da, on upravo radi. Д-- т-й р----и-с--а. Д-- т-- р----- с---- Д-, т-й р-б-т- с-г-. -------------------- Да, той работи сега. 0
Da,-to- r----i---g-. D-- t-- r----- s---- D-, t-y r-b-t- s-g-. -------------------- Da, toy raboti sega.
dolaziti идвам и---- и-в-м ----- идвам 0
i-vam i---- i-v-m ----- idvam
Dolazite li? Ид-----л-? И----- л-- И-в-т- л-? ---------- Идвате ли? 0
Idva-e -i? I----- l-- I-v-t- l-? ---------- Idvate li?
Da, dolazimo odmah. Да, -едн-га-ид-а-е. Д-- в------ и------ Д-, в-д-а-а и-в-м-. ------------------- Да, веднага идваме. 0
Da--v-dna-- idvam-. D-- v------ i------ D-, v-d-a-a i-v-m-. ------------------- Da, vednaga idvame.
stanovati ж--ея ж---- ж-в-я ----- живея 0
zh----a z------ z-i-e-a ------- zhiveya
Stanujete li u Berlinu? В Б-р-и---и--иве--е? В Б----- л- ж------- В Б-р-и- л- ж-в-е-е- -------------------- В Берлин ли живеете? 0
V -e---n li --i-e-t-? V B----- l- z-------- V B-r-i- l- z-i-e-t-? --------------------- V Berlin li zhiveete?
Da, stanujem u Berlinu. Д-- аз -ив-- в -ер-и-. Д-- а- ж---- в Б------ Д-, а- ж-в-я в Б-р-и-. ---------------------- Да, аз живея в Берлин. 0
D-,-az -h----a v Be--i-. D-- a- z------ v B------ D-, a- z-i-e-a v B-r-i-. ------------------------ Da, az zhiveya v Berlin.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!