Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   bg Задаване на въпроси 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шейсет и две]

62 [sheyset i dve]

Задаване на въпроси 1

[Zadavane na vyprosi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
učiti у-а у__ у-а --- уча 0
uc-a u___ u-h- ---- ucha
Uče li učenici puno? Учен--ит---ч-- ли--н---? У________ у___ л_ м_____ У-е-и-и-е у-а- л- м-о-о- ------------------------ Учениците учат ли много? 0
Uch---t--t- uch-t-----n-g-? U__________ u____ l_ m_____ U-h-n-t-i-e u-h-t l- m-o-o- --------------------------- Uchenitsite uchat li mnogo?
Ne, oni uče malo. Не--те---а--ма---. Н__ т_ у___ м_____ Н-, т- у-а- м-л-о- ------------------ Не, те учат малко. 0
N-, -e-ucha--m-l-o. N__ t_ u____ m_____ N-, t- u-h-t m-l-o- ------------------- Ne, te uchat malko.
pitati питам п____ п-т-м ----- питам 0
pi-am p____ p-t-m ----- pitam
Pitate li često učitelja? Ч-с----- -итате уч-т---? Ч____ л_ п_____ у_______ Ч-с-о л- п-т-т- у-и-е-я- ------------------------ Често ли питате учителя? 0
C-es----i-p-t-te---h-t----? C_____ l_ p_____ u_________ C-e-t- l- p-t-t- u-h-t-l-a- --------------------------- Chesto li pitate uchitelya?
Ne, ne pitam ga često. Н-,-аз ---го--ит-м-ч-с-о. Н__ а_ н_ г_ п____ ч_____ Н-, а- н- г- п-т-м ч-с-о- ------------------------- Не, аз не го питам често. 0
Ne, az n- g- p---m-c--st-. N__ a_ n_ g_ p____ c______ N-, a- n- g- p-t-m c-e-t-. -------------------------- Ne, az ne go pitam chesto.
odgovoriti отг--ар-м о________ о-г-в-р-м --------- отговарям 0
otgov----m o_________ o-g-v-r-a- ---------- otgovaryam
Odgovorite, molim Vas. Отгово-ете, -о--. О__________ м____ О-г-в-р-т-, м-л-. ----------------- Отговорете, моля. 0
Otg--or---- moly-. O__________ m_____ O-g-v-r-t-, m-l-a- ------------------ Otgovorete, molya.
Odgovaram. Аз о-гов-рям. А_ о_________ А- о-г-в-р-м- ------------- Аз отговарям. 0
Az-ot--vary-m. A_ o__________ A- o-g-v-r-a-. -------------- Az otgovaryam.
raditi ра-о-я р_____ р-б-т- ------ работя 0
rabo-ya r______ r-b-t-a ------- rabotya
Radi li on upravo? То------ти-------а? Т__ р_____ л_ с____ Т-й р-б-т- л- с-г-? ------------------- Той работи ли сега? 0
T-y---b-ti l- se--? T__ r_____ l_ s____ T-y r-b-t- l- s-g-? ------------------- Toy raboti li sega?
Da, on upravo radi. Д---т-- --б------га. Д__ т__ р_____ с____ Д-, т-й р-б-т- с-г-. -------------------- Да, той работи сега. 0
D----o- -a-o-- s-g-. D__ t__ r_____ s____ D-, t-y r-b-t- s-g-. -------------------- Da, toy raboti sega.
dolaziti идвам и____ и-в-м ----- идвам 0
i-v-m i____ i-v-m ----- idvam
Dolazite li? Идв-т- ли? И_____ л__ И-в-т- л-? ---------- Идвате ли? 0
I-v--e---? I_____ l__ I-v-t- l-? ---------- Idvate li?
Da, dolazimo odmah. Да,---д-аг- и--а--. Д__ в______ и______ Д-, в-д-а-а и-в-м-. ------------------- Да, веднага идваме. 0
Da----dna-a i--am-. D__ v______ i______ D-, v-d-a-a i-v-m-. ------------------- Da, vednaga idvame.
stanovati жив-я ж____ ж-в-я ----- живея 0
zh---ya z______ z-i-e-a ------- zhiveya
Stanujete li u Berlinu? В-Б-рл---л- ж-веет-? В Б_____ л_ ж_______ В Б-р-и- л- ж-в-е-е- -------------------- В Берлин ли живеете? 0
V Be-lin -- z-i-eete? V B_____ l_ z________ V B-r-i- l- z-i-e-t-? --------------------- V Berlin li zhiveete?
Da, stanujem u Berlinu. Д----з--иве- в Б-рл--. Д__ а_ ж____ в Б______ Д-, а- ж-в-я в Б-р-и-. ---------------------- Да, аз живея в Берлин. 0
Da--a--z-i---a-----r-in. D__ a_ z______ v B______ D-, a- z-i-e-a v B-r-i-. ------------------------ Da, az zhiveya v Berlin.

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!