Zbirka izraza

hr Kupovina   »   bg Пазаруване

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [петдесет и четири]

54 [petdeset i chetiri]

Пазаруване

[Pazaruvane]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Želim kupiti poklon. Б-х----ал-/ --к--- -а купя -о--р--. Б-- и---- / и----- д- к--- п------- Б-х и-к-л / и-к-л- д- к-п- п-д-р-к- ----------------------------------- Бих искал / искала да купя подарък. 0
Bi-- i--a- /-----la da -upya-------k. B--- i---- / i----- d- k---- p------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- k-p-a p-d-r-k- ------------------------------------- Bikh iskal / iskala da kupya podaryk.
Ali, ništa previše skupo. Но -- -ещо-пр------о с---о. Н- н- н--- п-------- с----- Н- н- н-щ- п-е-а-е-о с-ъ-о- --------------------------- Но не нещо прекалено скъпо. 0
No-n- nesh--o --e-a--n--s--p-. N- n- n------ p-------- s----- N- n- n-s-c-o p-e-a-e-o s-y-o- ------------------------------ No ne neshcho prekaleno skypo.
Možda ručnu torbicu? М-----и д-мска-чан-а? М--- б- д----- ч----- М-ж- б- д-м-к- ч-н-а- --------------------- Може би дамска чанта? 0
M--he-b- d--s---ch-n--? M---- b- d----- c------ M-z-e b- d-m-k- c-a-t-? ----------------------- Mozhe bi damska chanta?
Koju boju želite? Какъ- ц--- ж------? К---- ц--- ж------- К-к-в ц-я- ж-л-е-е- ------------------- Какъв цвят желаете? 0
Ka-yv -sv-at-zh--a--e? K---- t----- z-------- K-k-v t-v-a- z-e-a-t-? ---------------------- Kakyv tsvyat zhelaete?
Crnu, smeđu ili bijelu? Че--н, к--яв-ил- -ял? Ч----- к---- и-- б--- Ч-р-н- к-ф-в и-и б-л- --------------------- Черен, кафяв или бял? 0
C-er--,-kaf-av --i----l? C------ k----- i-- b---- C-e-e-, k-f-a- i-i b-a-? ------------------------ Cheren, kafyav ili byal?
Veliku ili malu? Г-лям--и-и м-л-а? Г----- и-- м----- Г-л-м- и-и м-л-а- ----------------- Голяма или малка? 0
Golya-a---i ma--a? G------ i-- m----- G-l-a-a i-i m-l-a- ------------------ Golyama ili malka?
Mogu li vidjeti ovu? М-ж---- да-видя---з-? М--- л- д- в--- т---- М-ж- л- д- в-д- т-з-? --------------------- Може ли да видя тази? 0
Mo--e ----------- --zi? M---- l- d- v---- t---- M-z-e l- d- v-d-a t-z-? ----------------------- Mozhe li da vidya tazi?
Je li ona od kože? От к-жа л--е? О- к--- л- е- О- к-ж- л- е- ------------- От кожа ли е? 0
O--k---a -- --? O- k---- l- y-- O- k-z-a l- y-? --------------- Ot kozha li ye?
Ili je od umjetnog materijala? Или--т-изк-с----- мат--и-? И-- о- и--------- м------- И-и о- и-к-с-в-н- м-т-р-я- -------------------------- Или от изкуствена материя? 0
I---ot-iz--stv-------er---? I-- o- i--------- m-------- I-i o- i-k-s-v-n- m-t-r-y-? --------------------------- Ili ot izkustvena materiya?
Naravno, оd kože. О--к--- е-----в-но. О- к--- е---------- О- к-ж- е-т-с-в-н-. ------------------- От кожа естествено. 0
O- -ozha -e-t-s--e--. O- k---- y----------- O- k-z-a y-s-e-t-e-o- --------------------- Ot kozha yestestveno.
To je posebno dobra kvaliteta. То-а е ---б--о-до-ро---------. Т--- е о------ д---- к-------- Т-в- е о-о-е-о д-б-о к-ч-с-в-. ------------------------------ Това е особено добро качество. 0
Tova-ye ----e-o--o--o k-c-estv-. T--- y- o------ d---- k--------- T-v- y- o-o-e-o d-b-o k-c-e-t-o- -------------------------------- Tova ye osobeno dobro kachestvo.
A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. Ча-та-а д-йств------ - н----ого-изго--- -е--. Ч------ д----------- е н- м---- и------ ц---- Ч-н-а-а д-й-т-и-е-н- е н- м-о-о и-г-д-а ц-н-. --------------------------------------------- Чантата действително е на много изгодна цена. 0
Ch--ta----e--tvi----o y--n------- izgodna-tse-a. C------- d----------- y- n- m---- i------ t----- C-a-t-t- d-y-t-i-e-n- y- n- m-o-o i-g-d-a t-e-a- ------------------------------------------------ Chantata deystvitelno ye na mnogo izgodna tsena.
Sviđa mi se. Харес-- м-. Х------ м-- Х-р-с-а м-. ----------- Харесва ми. 0
Kharesva-m-. K------- m-- K-a-e-v- m-. ------------ Kharesva mi.
Uzet ću je. Щ- - вз-м-. Щ- я в----- Щ- я в-е-а- ----------- Ще я взема. 0
S--h------z--a. S---- y- v----- S-c-e y- v-e-a- --------------- Shche ya vzema.
Mogu li je eventualno zamijeniti? М--е ли е-енту-л---да --под-е-я? М--- л- е--------- д- я п------- М-ж- л- е-е-т-а-н- д- я п-д-е-я- -------------------------------- Може ли евентуално да я подменя? 0
M-z-e-li y-----ualn- -a-ya-po-m-ny-? M---- l- y---------- d- y- p-------- M-z-e l- y-v-n-u-l-o d- y- p-d-e-y-? ------------------------------------ Mozhe li yeventualno da ya podmenya?
Podrazumijeva se. Разби-- -е. Р------ с-- Р-з-и-а с-. ----------- Разбира се. 0
Raz--r- s-. R------ s-- R-z-i-a s-. ----------- Razbira se.
Upakirat ćemo jе kao poklon. Ние-ще-я-оп------е--ато п---р--. Н-- щ- я о-------- к--- п------- Н-е щ- я о-а-о-а-е к-т- п-д-р-к- -------------------------------- Ние ще я опаковаме като подарък. 0
N---shc---ya -p-k----e-k-t---oda-yk. N-- s---- y- o-------- k--- p------- N-e s-c-e y- o-a-o-a-e k-t- p-d-r-k- ------------------------------------ Nie shche ya opakovame kato podaryk.
Tamo preko je blagajna. К----а --там--т-ре--. К----- е т-- о------- К-с-т- е т-м о-с-е-а- --------------------- Касата е там отсреща. 0
K-s-t- -- t-- -t--e--ch-. K----- y- t-- o---------- K-s-t- y- t-m o-s-e-h-h-. ------------------------- Kasata ye tam otsreshcha.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijarda ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji si jako sliče. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tijekom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tomu je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i nizozemski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Također postoji asimetričan oblik međusobne razumljivosti. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Španjolce nego Španjolci Portugalce. Austrijanci također bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Tko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...