Размоўнік

be Прыналежныя займеннікі 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [шэсцьдзесят сем]

Прыналежныя займеннікі 2

Прыналежныя займеннікі 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

[Prisvoјni zamyenki 2]

Беларуская Македонская Гуляць Больш
акуляры оч--а очила 0
o----- oc---a ochila o-h-l- ------
Ён забыў свае акуляры. То- г- з------- с----- о----. Тој ги заборави своите очила. 0
T-- g-- z------- s------ o-----. To- g-- z------- s------ o-----. Toј gui zaboravi svoitye ochila. T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------.
Дзе ж яго акуляры? Ка-- с- н------- о----? Каде се неговите очила? 0
K---- s-- n---------- o-----? Ka--- s-- n---------- o-----? Kadye sye nyeguovitye ochila? K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------?
гадзіннік ча-----к часовник 0
c-------- ch------k chasovnik c-a-o-n-k ---------
Яго гадзіннік зламаўся. Не------ ч------- е р------. Неговиот часовник е расипан. 0
N--------- c-------- y- r------. Ny-------- c-------- y- r------. Nyeguoviot chasovnik ye rasipan. N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n. -------------------------------.
Гадзіннік вісіць на сцяне. Ча-------- е з------ н- ѕ----. Часовникот е закачен на ѕидот. 0
C---------- y- z-------- n- d-----. Ch--------- y- z-------- n- d-----. Chasovnikot ye zakachyen na dzidot. C-a-o-n-k-t y- z-k-c-y-n n- d-i-o-. ----------------------------------.
пашпарт па--ш пасош 0
p----- pa---h pasosh p-s-s- ------
Ён згубіў свой пашпарт. То- г- з----- с----- п----. Тој го загуби својот пасош. 0
T-- g-- z------- s----- p-----. To- g-- z------- s----- p-----. Toј guo zaguoobi svoјot pasosh. T-ј g-o z-g-o-b- s-o-o- p-s-s-. ------------------------------.
Дзе ж яго пашпарт? Ка-- е н------- п----? Каде е неговиот пасош? 0
K---- y- n--------- p-----? Ka--- y- n--------- p-----? Kadye ye nyeguoviot pasosh? K-d-e y- n-e-u-v-o- p-s-s-? --------------------------?
яны – іх ти- – н---н тие – нивен 0
t--- – n----- ti-- – n----n tiye – nivyen t-y- – n-v-e- -----–-------
Дзеці не могуць знайсці сваіх бацькоў. Де---- н- м---- д- г- н----- с----- р-------. Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
D------- n-- m---- d- g-- n----- s------ r--------. Dy------ n-- m---- d- g-- n----- s------ r--------. Dyetzata nye moʐat da gui naјdat svoitye rodityeli. D-e-z-t- n-e m-ʐ-t d- g-i n-ј-a- s-o-t-e r-d-t-e-i. --------------------------------------------------.
Але вось ідуць іх бацькі! Ам- е-- г- д------ н------ р-------! Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
A-- y---- g-- d------ n------- r--------! Am- y---- g-- d------ n------- r--------! Ama yevye gui doaѓaat nivnitye rodityeli! A-a y-v-e g-i d-a-a-t n-v-i-y- r-d-t-e-i! ----------------------------------------!
Вы – Ваш Ви- – В-ш Вие – Ваш 0
V--- – V--- Vi-- – V--h Viye – Vash V-y- – V-s- -----–-----
Як прайшла Ваша паездка, спадар Мюлер? Ка--- б--- В----- п-------- г-------- М----? Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
K---- b------ V------- p---------, g---------- M-----? Ka--- b------ V------- p---------- g---------- M-----? Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospodinye Milyer? K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-d-n-e M-l-e-? ---------------------------------,-------------------?
Дзе Ваша жонка, спадар Мюлер? Ка-- е В----- с------- г-------- М----? Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
K---- y- V------ s--------, g---------- M-----? Ka--- y- V------ s--------- g---------- M-----? Kadye ye Vashata soproogua, guospodinye Milyer? K-d-e y- V-s-a-a s-p-o-g-a, g-o-p-d-n-e M-l-e-? --------------------------,-------------------?
Вы – Ваш Ви- – В-ш Вие – Ваш 0
V--- – V--- Vi-- – V--h Viye – Vash V-y- – V-s- -----–-----
Як прайшла Ваша паездка, спадарыня Шміт? Ка--- б--- В----- п-------- г------ Ш---? Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
K---- b------ V------- p---------, g------- S----? Ka--- b------ V------- p---------- g------- S----? Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospoѓo Shmit? K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-ѓ- S-m-t? ---------------------------------,---------------?
Дзе Ваш муж, спадарыня Шміт? Ка-- е В----- с------ г------ Ш---? Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
K---- y- V------ s-------, g------- S----? Ka--- y- V------ s-------- g------- S----? Kadye ye Vashiot soproogu, guospoѓo Shmit? K-d-e y- V-s-i-t s-p-o-g-, g-o-p-ѓ- S-m-t? -------------------------,---------------?

Чалавек можа размаўляць дзякуючы генетычнай мутацыі

З усіх жывых істот у свеце толькі чалавек можа размаўляць. Гэта адрознівае яго ад жывёл і раслін. Канешне, жывёлы і расліны таксама маюць зносіны адно з адным. Але яны не валодаюць складанай складовай мовай. Але чаму чалавек можа размаўляць? Для мовы патрэбныя пэўныя арганічныя прызнакі. Гэта фізічныя ўласцівасці, якія ёсць толькі ў чалавека. Але гэта не абавязкова азначае, што яны з'явіліся ў чалавека самі. У гісторыі эвалюцыі нічога не адбываецца без прычыны. Калісьці чалавек пачаў размаўляць. Калі гэта адбылося дакладна, ніхто не ведае. Але нешта, што дала чалавеку мову, павінна было адбыцца. Даследчыкі лічаць, што гэта была генетычная мутацыя. Антраполагі параўналі генетычны матэрыял розных жывых істотаў. Вядома, што на мову ўплывае пэўны ген. Людзі, у якіх ён пашкоджаны, маюць праблемы з мовай. Яны не могуць добра перадаваць свае думкі і дрэнна разумеюць словы. Гэты ген даследавалі ў людзей, малпаў і мышаў. У людзей і шымпанзэ ён вельмі падобны. Ёсць толькі два маленькіх адрознення. Але гэтыя адрозненні адлюстроўваюцца ў працы мозгу. Разам з іншымі генамі яны ўплываюць на пэўную актыўнасць мозгу. Дзякуючы гэтаму людзі размаўляюць, а малпы - не. Такім чынам, загадка чалавечай мовы яшчэ не разгадана. Адной геннай мутацыі недастаткова, каб выклікаць з'яўленне мовы. Даследчыкі імплантавалі чалавечы варыянт гена мышам Яны не пачалі размаўляць… Але іх піск пачаў гучаць па-іншаму!