Parlør

no Kollektivtrafikk   »   sr Јавни локални саобраћај

36 [trettiseks]

Kollektivtrafikk

Kollektivtrafikk

36 [тридесет и шест]

36 [trideset i šest]

Јавни локални саобраћај

[Javni lokalni saobraćaj]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
norsk serbisk Spill Mer
Hvor er bussholdeplassen? Гд- је---т----к--ста-иц-? Г-- ј- а-------- с------- Г-е ј- а-т-б-с-а с-а-и-а- ------------------------- Где је аутобуска станица? 0
Gd- je-aut-bu-ka --an-c-? G-- j- a-------- s------- G-e j- a-t-b-s-a s-a-i-a- ------------------------- Gde je autobuska stanica?
Hvilken buss går til sentrum? Ко-и--у--б-- ---и у -----р? К--- а------ в--- у ц------ К-ј- а-т-б-с в-з- у ц-н-а-? --------------------------- Који аутобус вози у центар? 0
Ko-i-----------zi --ce---r? K--- a------ v--- u c------ K-j- a-t-b-s v-z- u c-n-a-? --------------------------- Koji autobus vozi u centar?
Hvilken linje må jeg ta? К-ју ли-иј--м--ам---ети? К--- л----- м---- у----- К-ј- л-н-ј- м-р-м у-е-и- ------------------------ Коју линију морам узети? 0
Ko-u -----u --r------t-? K--- l----- m---- u----- K-j- l-n-j- m-r-m u-e-i- ------------------------ Koju liniju moram uzeti?
Må jeg bytte buss? Мо-а-----п-е------? М---- л- п--------- М-р-м л- п-е-е-а-и- ------------------- Морам ли преседати? 0
Mo-am-l- p--se-a-i? M---- l- p--------- M-r-m l- p-e-e-a-i- ------------------- Moram li presedati?
Hvor må jeg bytte? Где --р----р-с----? Г-- м---- п-------- Г-е м-р-м п-е-е-т-? ------------------- Где морам пресести? 0
Gd- m--a----e-e-ti? G-- m---- p-------- G-e m-r-m p-e-e-t-? ------------------- Gde moram presesti?
Hva koster billetten? Ко-и-о-к-ш-- -а-т-? К----- к---- к----- К-л-к- к-ш-а к-р-а- ------------------- Колико кошта карта? 0
K-l--o ko-ta-k-r-a? K----- k---- k----- K-l-k- k-š-a k-r-a- ------------------- Koliko košta karta?
Hvor mange stopp er det til sentrum? К-л-ко -т----а и-- -- цен---? К----- с------ и-- д- ц------ К-л-к- с-а-и-а и-а д- ц-н-р-? ----------------------------- Колико станица има до центра? 0
Ko---- s-an--a im--do c--tr-? K----- s------ i-- d- c------ K-l-k- s-a-i-a i-a d- c-n-r-? ----------------------------- Koliko stanica ima do centra?
Du må gå av her. Мо-ате--вде-из---. М----- о--- и----- М-р-т- о-д- и-а-и- ------------------ Морате овде изаћи. 0
M---t- -v-- i-ac--. M----- o--- i------ M-r-t- o-d- i-a-́-. ------------------- Morate ovde izaći.
Du må bytte buss her. Мор-те-из--- --за-. М----- и---- н----- М-р-т- и-а-и н-з-д- ------------------- Морате изаћи назад. 0
Mor--e-i-ac-i-naz--. M----- i----- n----- M-r-t- i-a-́- n-z-d- -------------------- Morate izaći nazad.
Neste T-bane kommer om fem minutter. С-е---и--е--о-дола----а - мину-а. С------ м---- д----- з- 5 м------ С-е-е-и м-т-о д-л-з- з- 5 м-н-т-. --------------------------------- Следећи метро долази за 5 минута. 0
S-ed-ći--etr- d-la-i-z- 5 m-nu-a. S------- m---- d----- z- 5 m------ S-e-e-́- m-t-o d-l-z- z- 5 m-n-t-. ---------------------------------- Sledeći metro dolazi za 5 minuta.
Neste trikk kommer om ti minutter. С-е-е-- -рамвај-дол-зи--а 10---н-т-. С------ т------ д----- з- 1- м------ С-е-е-и т-а-в-ј д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи трамвај долази за 10 минута. 0
Sle-ec-- tr--v-j--o-a-i--a-1- min-ta. S------- t------ d----- z- 1- m------ S-e-e-́- t-a-v-j d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći tramvaj dolazi za 10 minuta.
Neste buss kommer om femten minutter. С---ећи-аут-бус-до-а-- ----5 -и-ут-. С------ а------ д----- з- 1- м------ С-е-е-и а-т-б-с д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи аутобус долази за 15 минута. 0
S-e--c-- au-o--- do---- ---1- -in-t-. S------- a------ d----- z- 1- m------ S-e-e-́- a-t-b-s d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći autobus dolazi za 15 minuta.
Når går den siste T-banen? К-д- в--и--ад-- мет--? К--- в--- з---- м----- К-д- в-з- з-д-и м-т-о- ---------------------- Када вози задњи метро? 0
K-d- v--- z--nji-m-tro? K--- v--- z----- m----- K-d- v-z- z-d-j- m-t-o- ----------------------- Kada vozi zadnji metro?
Når går den siste trikken? К-д- ---- з---и -рамв-ј? К--- в--- з---- т------- К-д- в-з- з-д-и т-а-в-ј- ------------------------ Када вози задњи трамвај? 0
K--a-vozi-z-dn----------? K--- v--- z----- t------- K-d- v-z- z-d-j- t-a-v-j- ------------------------- Kada vozi zadnji tramvaj?
Når går den siste bussen? К-д- -----за--- --тоб-с? К--- в--- з---- а------- К-д- в-з- з-д-и а-т-б-с- ------------------------ Када вози задњи аутобус? 0
Kada------z-dn---a-t---s? K--- v--- z----- a------- K-d- v-z- z-d-j- a-t-b-s- ------------------------- Kada vozi zadnji autobus?
Har du billett? Има-е ли--о-н---ар-у? И---- л- в---- к----- И-а-е л- в-з-у к-р-у- --------------------- Имате ли возну карту? 0
Im-t- l---oz-u-k---u? I---- l- v---- k----- I-a-e l- v-z-u k-r-u- --------------------- Imate li voznu kartu?
Billett? – Nei, det har jeg ikke. Во-н- к--ту--- --- -ема-. В---- к----- – Н-- н----- В-з-у к-р-у- – Н-, н-м-м- ------------------------- Возну карту? – Не, немам. 0
V--nu k-rt---- -e,-n-m-m. V---- k----- – N-- n----- V-z-u k-r-u- – N-, n-m-m- ------------------------- Voznu kartu? – Ne, nemam.
Da må du betale bot. Он-а ---ат- п--т--- к-з--. О--- м----- п------ к----- О-д- м-р-т- п-а-и-и к-з-у- -------------------------- Онда морате платити казну. 0
O--a mor-t- p-a-it----zn-. O--- m----- p------ k----- O-d- m-r-t- p-a-i-i k-z-u- -------------------------- Onda morate platiti kaznu.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funnet!

-

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Visste du?
Brasiliansk portugisisk er blant de romanske språkene. Det oppstod fra Europeisk Portugisisk. Dette ble stammer fra kolonipolitikken Portugal hadde i Sør-Amerika. I dag er Brasil det største portugisisktalende land i verden. Det er ca. 190 millioner mennesker som har Brasiliansk Portugisisk som morsmål. Språket har også stor innflytelse på andre søramerikanske land. Det er til og med et hybrid språk som inneholder Portugisisk og Spansk. Tidligere brukte Brasil noe som lignet mer på den Europeiske modellen. Fra 1930 tallet våknet bevisstheten om brasiliansk kultur. Brasilianerne var stolte av sitt språk og ønsket å understreke særegenheten sterkere. Det var stor innsats for å holde sammen de to språkene. Det ble for eksempel laget en avtale om felles staving. Den største forskjellen mellom de to variantene i dag er uttalen. Det Brasilianske inneholder noe vokabular fra Indianismen, noe som mangler i Europa. Oppdag dette spennende språket - det er et av de viktigste i verden!