Slovníček fráz

sk Minulý čas 2   »   sr Прошлост 2

82 [osemdesiatdva]

Minulý čas 2

Minulý čas 2

82 [осамдесет и два]

82 [osamdeset i dva]

Прошлост 2

[Prošlost 2]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Musel si zavolať sanitku? Ј--и л- м-р-о --морал---в--и -и--у-п--оћ? Ј--- л- м---- / м----- з---- х---- п----- Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и х-т-у п-м-ћ- ----------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? 0
J-si -i--o-ao---m-r-la-zvat--h-tnu-p--oć? J--- l- m---- / m----- z---- h---- p------ J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i h-t-u p-m-c-? ------------------------------------------ Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć?
Musel si zavolať lekára? Ј-си ---морао / мо-а---зв-т--до--о-а? Ј--- л- м---- / м----- з---- д------- Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и д-к-о-а- ------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати доктора? 0
J--i-l--m-------mora-a---a---d-k-o-a? J--- l- m---- / m----- z---- d------- J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i d-k-o-a- ------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati doktora?
Musel si zavolať políciu? Је-и -и-м-ра- /---р-л---в-т--по-и-и--? Ј--- л- м---- / м----- з---- п-------- Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и п-л-ц-ј-? -------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати полицију? 0
J--- ---mo-ao-/-mo---a --a-- pol-----? J--- l- m---- / m----- z---- p-------- J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i p-l-c-j-? -------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati policiju?
Máte telefónne číslo? Pred chvíľou som ho ešte mal. И-ате л- -рој т---ф--а---п-а----а-------а-----ма-а. И---- л- б--- т-------- У----- с-- г- и--- / и----- И-а-е л- б-о- т-л-ф-н-? У-р-в- с-м г- и-а- / и-а-а- --------------------------------------------------- Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. 0
Im-t- -i--r---------n-?-U--a----------i-ao - --ala. I---- l- b--- t-------- U----- s-- g- i--- / i----- I-a-e l- b-o- t-l-f-n-? U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- --------------------------------------------------- Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala.
Máte adresu? Pred chvíľou som ju ešte mal. Им-те-ли------у?-Уп--в----- ----м-о-------а. И---- л- а------ У----- с-- ј- и--- / и----- И-а-е л- а-р-с-? У-р-в- с-м ј- и-а- / и-а-а- -------------------------------------------- Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. 0
Ima-e--i --re----Upravo ----j- im-o - ---la. I---- l- a------ U----- s-- j- i--- / i----- I-a-e l- a-r-s-? U-r-v- s-m j- i-a- / i-a-a- -------------------------------------------- Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala.
Máte mapu mesta? Pred chvíľou som ju ešte mal. И-а----и-п---------?---ра-о -а- ----ма- ---мала. И---- л- п--- г----- У----- с-- г- и--- / и----- И-а-е л- п-а- г-а-а- У-р-в- с-м г- и-а- / и-а-а- ------------------------------------------------ Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. 0
Im----l- pl-n gr---?---r--o--a- -a--mao-- ----a. I---- l- p--- g----- U----- s-- g- i--- / i----- I-a-e l- p-a- g-a-a- U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- ------------------------------------------------ Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala.
Prišiel načas? Nemohol prísť načas. Да ----е --шао ---в----?--- н--- -о-ао----и на----ме. Д- л- ј- д---- н- в----- О- н--- м---- д--- н- в----- Д- л- ј- д-ш-о н- в-е-е- О- н-ј- м-г-о д-ћ- н- в-е-е- ----------------------------------------------------- Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. 0
Da----j--d-š-- -------e---- n-je-mog-------i na----me. D- l- j- d---- n- v----- O- n--- m---- d---- n- v----- D- l- j- d-š-o n- v-e-e- O- n-j- m-g-o d-c-i n- v-e-e- ------------------------------------------------------ Da li je došao na vreme? On nije mogao doći na vreme.
Našiel cestu? Nemohol nájsť cestu. Је-л- -------- --т- ---ни-е мога- п--на-- -у-. Ј- л- п------- п--- О- н--- м---- п------ п--- Ј- л- п-о-а-а- п-т- О- н-ј- м-г-о п-о-а-и п-т- ---------------------------------------------- Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. 0
Je--- pr---ša- -----On nij- -og-o--r--aći-p--. J- l- p------- p--- O- n--- m---- p------- p--- J- l- p-o-a-a- p-t- O- n-j- m-g-o p-o-a-́- p-t- ----------------------------------------------- Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put.
Rozumel ti? Nerozumel mi. Д- -- те-----н ----ме-- Он-м---иј--м---о--а---е-и. Д- л- т- ј- о- р------- О- м- н--- м---- р-------- Д- л- т- ј- о- р-з-м-о- О- м- н-ј- м-г-о р-з-м-т-. -------------------------------------------------- Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. 0
D--l- t--j--o----zumeo?--- -e n-j------- ra---eti. D- l- t- j- o- r------- O- m- n--- m---- r-------- D- l- t- j- o- r-z-m-o- O- m- n-j- m-g-o r-z-m-t-. -------------------------------------------------- Da li te je on razumeo? On me nije mogao razumeti.
Prečo si nemohol prísť načas? За--о нис- -ога- - м-гла---ћи н- -----? З---- н--- м---- / м---- д--- н- в----- З-ш-о н-с- м-г-о / м-г-а д-ћ- н- в-е-е- --------------------------------------- Зашто ниси могао / могла доћи на време? 0
Za--- -i-i mo-a- /-mo-l- d--́i na vr---? Z---- n--- m---- / m---- d---- n- v----- Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a d-c-i n- v-e-e- ---------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla doći na vreme?
Prečo si nemohol nájsť cestu? З--то--и----о-а- /---г------н--и-пут? З---- н--- м---- / м---- п------ п--- З-ш-о н-с- м-г-о / м-г-а п-о-а-и п-т- ------------------------------------- Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? 0
Z--to---s--mo-ao - ----a -ron--́- -u-? Z---- n--- m---- / m---- p------- p--- Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a p-o-a-́- p-t- -------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla pronaći put?
Prečo si mu nemohol rozumieť? З-шт- -- н-с--м-гао - могл- р--ум--и? З---- г- н--- м---- / м---- р-------- З-ш-о г- н-с- м-г-о / м-г-а р-з-м-т-? ------------------------------------- Зашто га ниси могао / могла разумети? 0
Za--o-ga -isi mo--o /----l---azumet-? Z---- g- n--- m---- / m---- r-------- Z-š-o g- n-s- m-g-o / m-g-a r-z-m-t-? ------------------------------------- Zašto ga nisi mogao / mogla razumeti?
Nemohol som prísť načas, pretože nešiel žiaden autobus. Ја-ни----м-гао-/ ---ла доћ---а вр--е, је- н-је--и-о аут-буса. Ј- н---- м---- / м---- д--- н- в----- ј-- н--- б--- а-------- Ј- н-с-м м-г-о / м-г-а д-ћ- н- в-е-е- ј-р н-ј- б-л- а-т-б-с-. ------------------------------------------------------------- Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. 0
Ja--i-am--o--o-/--ogl- -o----n- v-em-,---- nij- b--o a--o---a. J- n---- m---- / m---- d---- n- v----- j-- n--- b--- a-------- J- n-s-m m-g-o / m-g-a d-c-i n- v-e-e- j-r n-j- b-l- a-t-b-s-. -------------------------------------------------------------- Ja nisam mogao / mogla doći na vreme, jer nije bilo autobusa.
Nemohol som nájsť cestu, pretože som nemal mapu mesta. Ја -ис---м-га--- м--ла п-он-ћи-п-т, -е--н-----и--о / имала----н---а-а. Ј- н---- м---- / м---- п------ п--- ј-- н---- и--- / и---- п--- г----- Ј- н-с-м м-г-о / м-г-а п-о-а-и п-т- ј-р н-с-м и-а- / и-а-а п-а- г-а-а- ---------------------------------------------------------------------- Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. 0
J- ---am m-g-o-- -og-a-p-on---- -ut- j-r n---- i-ao-/-im-l- ---n g-a--. J- n---- m---- / m---- p------- p--- j-- n---- i--- / i---- p--- g----- J- n-s-m m-g-o / m-g-a p-o-a-́- p-t- j-r n-s-m i-a- / i-a-a p-a- g-a-a- ----------------------------------------------------------------------- Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao / imala plan grada.
Nerozumel som mu, pretože hudba bola príliš hlasná. Ј---а ниса--м--а- /-м-гл- --зуме--, ј-р--- --з--- бил--пр-----н-. Ј- г- н---- м---- / м---- р-------- ј-- ј- м----- б--- п--------- Ј- г- н-с-м м-г-о / м-г-а р-з-м-т-, ј-р ј- м-з-к- б-л- п-е-л-с-а- ----------------------------------------------------------------- Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. 0
J--ga n---m m---o-/---g-a r--u-e--- -e- j- m--ik- --l- -reglasna. J- g- n---- m---- / m---- r-------- j-- j- m----- b--- p--------- J- g- n-s-m m-g-o / m-g-a r-z-m-t-, j-r j- m-z-k- b-l- p-e-l-s-a- ----------------------------------------------------------------- Ja ga nisam mogao / mogla razumeti, jer je muzika bila preglasna.
Musel som ísť taxíkom. Ја сам м--ао-- -о-а-- уз--и----си. Ј- с-- м---- / м----- у---- т----- Ј- с-м м-р-о / м-р-л- у-е-и т-к-и- ---------------------------------- Ја сам морао / морала узети такси. 0
Ja sa- mo--- --m---l---z--i t----. J- s-- m---- / m----- u---- t----- J- s-m m-r-o / m-r-l- u-e-i t-k-i- ---------------------------------- Ja sam morao / morala uzeti taksi.
Musel som kúpiť mapu mesta. Ј---а--м---о / м-р-л- к-п--- -л---гр---. Ј- с-- м---- / м----- к----- п--- г----- Ј- с-м м-р-о / м-р-л- к-п-т- п-а- г-а-а- ---------------------------------------- Ја сам морао / морала купити план града. 0
Ja -----o-ao / mora-a -up-ti ---n gr-d-. J- s-- m---- / m----- k----- p--- g----- J- s-m m-r-o / m-r-l- k-p-t- p-a- g-a-a- ---------------------------------------- Ja sam morao / morala kupiti plan grada.
Musel som vypnúť rádio. Ја са-----ао-- мор--а-иск-учи---р--и-. Ј- с-- м---- / м----- и-------- р----- Ј- с-м м-р-о / м-р-л- и-к-у-и-и р-д-о- -------------------------------------- Ја сам морао / морала искључити радио. 0
Ja s-- ----o-- -----a-isk-juč-t--r-di-. J- s-- m---- / m----- i--------- r----- J- s-m m-r-o / m-r-l- i-k-j-č-t- r-d-o- --------------------------------------- Ja sam morao / morala isključiti radio.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Cudzí jazyk sa lepšie učí v cudzine!

Dospelí sa neučia jazyk tak ľahko ako deti. Ich mozog je už úplne vyvinutý. Nedokáže si už tak ľahko vytvoriť nové štruktúry. V dospelosti je ale stále možné sa jazyk naučiť veľmi dobre! K tomu je potrebné vycestovať do krajiny, kde sa daným jazykom hovorí. Cudzí jazyk sa naozaj dobre naučíte v cudzine. To vie každý, kto si už niekedy urobil jazykové prázdniny. Človek sa lepšie naučí nový jazyk v prirodzenom prostredí. Jedna nová štúdia nedávno dospela k zaujímavému záveru. Ukazuje, že človek sa nový jazyk v cudzine naučí tiež inak. Mozog je schopný cudzí jazyk spracovávať ako materinský. Vedci už dlho verili, že existujú rôzne učebné procesy. Teraz to zjavne preukázal aj test. Skupina ľudí sa pri ňom mala učiť fiktívne jazyky. Časť ľudí chodila na normálne vyučovanie. Druhá časť ľudí sa učila v simulovanom prostredí cudziny. Títo ľudia sa museli v cudzom prostredí zorientovať. Každý, s kým prišli do styku, hovoril novým jazykom. Ľudia z tejto skupiny teda neboli bežní študenti jazykov. Patrili medzi neznámu komunitu ‘rodených’ hovoriacich. Boli tak nútení rýchlo si s novým jazykom poradiť. Po nejakej dobe prešli obe skupiny testami. Obe skupiny prejavili rovnako dobrú znalosť nového jazyka. Ich mozgy však cudzí jazyk spracovávali odlišne. Tí, čo sa učili „v cudzine“, vykazovali pozoruhodnú mozgovú aktivitu. Ich mozog spracovával gramatiku cudzieho jazyka, ako by to bol ich vlastný jazyk. Boli to rovnaké mechanizmy ako u rodených hovoriacich. Jazykové prázdniny sú najpríjemnejším a najúčinnejším spôsobom učenia!