Slovníček fráz

sk Príslovky   »   sr Прилози

100 [sto]

Príslovky

Príslovky

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

Prilozi

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
už raz – ešte nie већ је-но- - -ош---к--а в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v--́ j------–-jo- ni-ada v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Boli ste už raz v Berlíne? Јес---л- већ--е---м бил- - -е---ну? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
J-s-e--- v-c- -e--o- b--i-- --r--nu? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Nie, ešte nie. Н-,---- -и-а-а. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N----o---ikad-. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
niekto – nikto н--- --ни-о н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
ne-o –--iko n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Poznáte tu niekoho? П--на---е л--о-де-н--о-а? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
P--naj--- li ovde --k--a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Nie, nepoznám tu nikoho. Н-- -- -е--о--а-е- ов-е ------. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne---- n- -o-naje--ovd----k-ga. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
ešte – už nie још-–--е-ви-е ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još - ---v--e j__ – n_ v___ j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Zostanete tu ešte dlho? Ос-ај--е ли ј-----го-----? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O-----te -- jo----g- ov-e? O_______ l_ j__ d___ o____ O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Nie, nezostanem tu už dlho. Н-- ја -е о---је--в--е д-г--о-де. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N---ja ne---taje--više ---- o--e. N__ j_ n_ o______ v___ d___ o____ N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
ešte niečo – už nič ј-- н-што-– --ш-- -и-е ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo---eš-o-–-niš-- više j__ n____ – n____ v___ j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Chcete ešte niečo piť? Ж---те--- јо------о --п-т-? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-l--- l----š----t- po--t-? Ž_____ l_ j__ n____ p______ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Nie, neprosím si už nič. Не- ј- -е желим--иш----иш-. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
Ne---a-n- --li---i-ta vi--. N__ j_ n_ ž____ n____ v____ N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
už niečo – ešte nič в-ћ--еш-о --још-ни-та в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
v--- n-š-----j-š -iš-a v__ n____ – j__ n____ v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Jedli ste už niečo? Јес-- ли-в---неш---јели? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
Jeste li-v--́-nešt- --li? J____ l_ v__ n____ j____ J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Nie, ešte som nejedol nič. Н-, ---ј-ш н-с----ишт- је- / јел-. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N-, j---o--nis-m -išt- je----j---. N__ j_ j__ n____ n____ j__ / j____ N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
ešte niekto – už nikto још -е-- ---ик--више ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-----k--– ---o v--e j__ n___ – n___ v___ j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Chce ešte niekto kávu? Жел--ли-ј---н--о-каф-? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Že-i-l---o--neko-ka--? Ž___ l_ j__ n___ k____ Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Nie, už nikto. Н-----ко в-ше. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N---n----v-še. N__ n___ v____ N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

MP3 slovenčina + srbčina (1-100) MP3 srbčina (1-100)
Nenašlo sa žiadne video!

Arabský jazyk

Arabský jazyk je jedným z najdôležitejších jazykov na svete. Viac ako 300 miliónov ľudí hovorí arabsky. Žijú pritom vo viac ako 20 rôznych krajinách. Arabčina patrí medzi afroázijské jazyky. Arabský jazyk vznikol pred niekoľkými tisíckami rokov. Najskôr sa používal na Arabskom polostrove. Potom sa odtiaľ rozšíril. Hovorená arabčina sa od tej spisovnej značne líši. Existuje aj veľa rôznych arabských dialektov. Dá sa povedať, že v každej oblasti sa hovorí inak. Ľudia hovoriaci rôznymi dialektmi si často vôbec nerozumejú. Preto sú filmy z arabských krajín väčšinou dabované. Jedine tak im rozumejú ľudia v celej arabskej oblasti. Klasickou arabčinou sa dnes hovorí už len zriedka. Vyskytuje sa len v písomnej forme. V knihách a novinách sa používa štandardný arabský jazyk. Arabčina dodnes nemá svoj odborný jazyk. Odborné pojmy teda väčšinou pochádzajú z iných jazykov. V tejto oblasti sú najdominantnejšie francúzština a angličtina. Záujem o arabčinu v posledných rokoch značne stúpol. Stále viac ľudí sa chce naučiť arabsky. Kurzy arabčiny ponúka každá univerzita a tiež mnoho škôl. Veľa ľudí fascinuje predovšetkým arabské písmo. Píše sa sprava doľava. Arabská výslovnosť a gramatika nie sú tak jednoduché. Vyskytuje sa tam mnoho hlások a pravidiel, ktoré sú pre iné jazyky cudzie. Pri štúdiu by mal človek dodržiavať určité poradie. Najskôr výslovnosť, potom gramatika, potom písmo ...