Slovníček fráz

sk Nakupovanie   »   sr Куповина

54 [päťdesiatštyri]

Nakupovanie

Nakupovanie

54 [педесет и четири]

54 [pedeset i četiri]

Куповина

[Kupovina]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Chcel by som kúpiť darček. Ја---ли- ку--ти -ок--н. Ј- ж---- к----- п------ Ј- ж-л-м к-п-т- п-к-о-. ----------------------- Ја желим купити поклон. 0
J- že----ku-iti p-klo-. J- ž---- k----- p------ J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------- Ja želim kupiti poklon.
Ale nič príliš drahé. Ал--ни-т------иш----упо. А-- н---- п------ с----- А-и н-ш-а п-е-и-е с-у-о- ------------------------ Али ништа превише скупо. 0
A-- ni-ta--revi-e s-up-. A-- n---- p------ s----- A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------ Ali ništa previše skupo.
Možno kabelku? И-а-- л- мож-- т----? И---- л- м---- т----- И-а-е л- м-ж-а т-ш-у- --------------------- Имате ли можда ташну? 0
I-a---l----žd-------? I---- l- m---- t----- I-a-e l- m-ž-a t-š-u- --------------------- Imate li možda tašnu?
Akú farbu by ste chceli? К-ј---о-----ли--? К--- б--- ж------ К-ј- б-ј- ж-л-т-? ----------------- Коју боју желите? 0
Koju-b-ju-že---e? K--- b--- ž------ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite?
Čiernu, hnedú, alebo bielu? Цр--- -раон-и-- белу? Ц---- б---- и-- б---- Ц-н-, б-а-н и-и б-л-? --------------------- Црну, браон или белу? 0
C--u- ---o--i-i-belu? C---- b---- i-- b---- C-n-, b-a-n i-i b-l-? --------------------- Crnu, braon ili belu?
Veľkú alebo malú? В--ику-и-и-ма--? В----- и-- м---- В-л-к- и-и м-л-? ---------------- Велику или малу? 0
Ve--ku il---a-u? V----- i-- m---- V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu?
Môžem sa pozrieť na túto? Мог-----в--ети о--? М--- л- в----- о--- М-г- л- в-д-т- о-у- ------------------- Могу ли видети ову? 0
M-----i --d-t- --u? M--- l- v----- o--- M-g- l- v-d-t- o-u- ------------------- Mogu li videti ovu?
Je z kože? Ј-----од кож-? Ј- л- о- к---- Ј- л- о- к-ж-? -------------- Је ли од коже? 0
Je--i-od kož-? J- l- o- k---- J- l- o- k-ž-? -------------- Je li od kože?
Alebo je z umelej hmoty? Ил- -- -д ---тачког----е-----а? И-- ј- о- в-------- м---------- И-и ј- о- в-ш-а-к-г м-т-р-ј-л-? ------------------------------- Или је од вештачког материјала? 0
Ili j- od---š--čk-- ma-e-ij--a? I-- j- o- v-------- m---------- I-i j- o- v-š-a-k-g m-t-r-j-l-? ------------------------------- Ili je od veštačkog materijala?
Samozrejme z kože. На-а-н-,--д --же. Н------- о- к---- Н-р-в-о- о- к-ж-. ----------------- Наравно, од коже. 0
Naravn---o--ko--. N------- o- k---- N-r-v-o- o- k-ž-. ----------------- Naravno, od kože.
To je obzvlášť dobrá kvalita. Т--ј- -арочито--о--- -ва-ите-. Т- ј- н------- д---- к-------- Т- ј- н-р-ч-т- д-б-р к-а-и-е-. ------------------------------ То је нарочито добар квалитет. 0
T- j- na-o-it- --b---kva-it-t. T- j- n------- d---- k-------- T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. ------------------------------ To je naročito dobar kvalitet.
Kabelka je skutočne cenovo výhodná. А-та--- је -аис-- -овољн-. А т---- ј- з----- п------- А т-ш-а ј- з-и-т- п-в-љ-а- -------------------------- А ташна је заиста повољна. 0
A -ašna -e----s-a-p-----n-. A t---- j- z----- p-------- A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------- A tašna je zaista povoljna.
To sa mi páči. Ова м--с- до-ада. О-- м- с- д------ О-а м- с- д-п-д-. ----------------- Ова ми се допада. 0
Ova m--se---pad-. O-- m- s- d------ O-a m- s- d-p-d-. ----------------- Ova mi se dopada.
Vezmem ju. Ову -у-уз---. О-- ћ- у----- О-у ћ- у-е-и- ------------- Ову ћу узети. 0
O-u--́- ---ti. O-- c-- u----- O-u c-u u-e-i- -------------- Ovu ću uzeti.
Môžem ju eventuálne vymeniť? Мо----и-ј--е-е-туа-но -а---ит-? М--- л- ј- е--------- з-------- М-г- л- ј- е-е-т-а-н- з-м-н-т-? ------------------------------- Могу ли је евентуално заменити? 0
M-gu -- je--v-nt--l----amen-ti? M--- l- j- e--------- z-------- M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-n-t-? ------------------------------- Mogu li je eventualno zameniti?
Samozrejme. По--аз--е---с-. П---------- с-- П-д-а-у-е-а с-. --------------- Подразумева се. 0
Podraz-mev- -e. P---------- s-- P-d-a-u-e-a s-. --------------- Podrazumeva se.
Zabalíme ju ako darček. Запа---аћ-----е -ао --к-он. З----------- ј- к-- п------ З-п-к-в-ћ-м- ј- к-о п-к-о-. --------------------------- Запаковаћемо је као поклон. 0
Z-pako--c--mo-je---o --k-on. Z------------ j- k-- p------ Z-p-k-v-c-e-o j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Zapakovaćemo je kao poklon.
Tamto je pokladňa. Та---п---о-ј---л-г-ј--. Т--- п---- ј- б-------- Т-м- п-е-о ј- б-а-а-н-. ----------------------- Тамо преко је благајна. 0
Tamo pr--- j--b--gajn-. T--- p---- j- b-------- T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Kto komu rozumie?

Na svete je asi 7 miliárd ľudí. Všetci majú svoj jazyk. Žiaľbohu nie všetci máme jazyk rovnaký. Aby sme sa teda dorozumeli s inými národmi, musíme sa naučiť jazyky. To je často veľmi náročné. Ale sú jazyky, ktoré sú si veľmi podobné. Ľudia hovoriaci týmito jazykmi si navzájom rozumejú bez toho, aby ovládali tie druhé. Tento fenomén sa nazýva mutual intelligibility ( vzájomná zrozumiteľnosť ). U nej rozlišujeme dva varianty. Prvým variantom je ústna vzájomná zrozumiteľnosť. V tomto prípade si ľudia rozumejú, keď na seba navzájom hovoria. Nerozumejú si však v písanej forme druhého jazyka. To preto, že jazyky majú rôzne písané podoby. Príkladom takýchto jazykov je hindčina a urdčina. Písomná vzájomná zrozumiteľnosť je potom druhým variantom. V tomto prípade ľudia rozumejú písanej forme iného jazyka. Nerozumejú si však, ak na seba hovoria. Dôvodom je úplne odlišná výslovnosť. Príkladom je nemčina a holandčina. Väčšina príbuzných jazykov obsahuje obe varianty. To znamená, že sú vzájomne zrozumiteľné ústne aj písomne. Príkladom je ruština a ukrajinčina alebo thajčina a laoština. Existuje však tiež asymetrická forma vzájomnej zrozumiteľnosti. Tá nastane, keď majú ľudia navzájom rôznu úroveň porozumenia. Portugalci rozumejú Španielom lepšie, než Španieli Portugalcom. Rakúšania tiež rozumejú lepšie Nemcom, než je tomu naopak. V oboch prípadoch je prekážkou výslovnosť alebo dialekt. Ten, kto sa chce dobre porozprávať, musí sa naučiť niečo nové ...