Slovníček fráz

sk niečo zdôvodniť 1   »   sr нешто образложити 1

75 [sedemdesiatpäť]

niečo zdôvodniť 1

niečo zdôvodniť 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

nešto obrazložiti 1

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Prečo neprídete? З--то -- -о---ит-? З____ н_ д________ З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Zašt- -- -o-a-i--? Z____ n_ d________ Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Počasie je také zlé. Вр-ме -- т-ко-----. В____ ј_ т___ л____ В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
V-e---j- --ko--o--. V____ j_ t___ l____ V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
Neprídem, pretože počasie je také zlé. Ј- ---д--а-и-- --р--е --е-- ---- ----. Ј_ н_ д_______ ј__ ј_ в____ т___ л____ Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
Ja--- dolaz--,---- je --em----k--lo-e. J_ n_ d_______ j__ j_ v____ t___ l____ J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Prečo nepríde? Зашто-о- -- д-ла-и? З____ о_ н_ д______ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Zaš----- n- -ol--i? Z____ o_ n_ d______ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Nie je pozvaný. Он-ниј- -оз-ан. О_ н___ п______ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
O- -ij- ---va-. O_ n___ p______ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Nepríde, pretože nie je pozvaný. О--н- до-а-и,---р -иј---о--а-. О_ н_ д______ ј__ н___ п______ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
O- ne-----zi- j-- -------zvan. O_ n_ d______ j__ n___ p______ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Prečo neprídeš? З-што ---д-ла--ш? З____ н_ д_______ З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Zaš----- -ol-z--? Z____ n_ d_______ Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
Nemám čas. Ј----м-м вре--на. Ј_ н____ в_______ Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
J- n--am vr-m-n-. J_ n____ v_______ J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
Neprídem, pretože nemám čas. Ја-не д--ази----ер--е-ам вр-----. Ј_ н_ д_______ ј__ н____ в_______ Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja -e---la--m,---r-n-m-m v--m-n-. J_ n_ d_______ j__ n____ v_______ J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Prečo nezostaneš? З--то--е о--а---? З____ н_ о_______ З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Zaš-o -e-osta---? Z____ n_ o_______ Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Musím ešte pracovať. Ја-м--ам јо- ра---и. Ј_ м____ ј__ р______ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
Ja m-r-m -o- r-d--i. J_ m____ j__ r______ J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
Nezostanem, pretože musím ešte pracovať. Ја------таје-, јер-м-р-----ш-----т-. Ј_ н_ о_______ ј__ м____ ј__ р______ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
J- n-------e---j-r-m-ram --- r-d---. J_ n_ o_______ j__ m____ j__ r______ J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Prečo už idete? За-то -е- идет-? З____ в__ и_____ З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Z-št- ---- i--te? Z____ v__ i_____ Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Som unavený. Ј--сам-ум-ра----у--рн-. Ј_ с__ у_____ / у______ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
Ja -am um-r-- --u---n-. J_ s__ u_____ / u______ J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Idem, pretože som unavený. Ј----е-,--ер с----м-----/--морна. Ј_ и____ ј__ с__ у_____ / у______ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
Ja--d-m, j-- --m--m-r-- / um----. J_ i____ j__ s__ u_____ / u______ J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Prečo už cestujete? З--т- -е---дл-зит-? З____ в__ о________ З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Z-št- v--́--dlaz--e? Z____ v__ o________ Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
Je už neskoro. В-- је -ас--. В__ ј_ к_____ В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
Ve-́ ----a-n-. V__ j_ k_____ V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Cestujem, pretože je už neskoro. О----и-- јер ј----ћ-ка---. О_______ ј__ ј_ в__ к_____ О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
Odl---m- jer-je--------s-o. O_______ j__ j_ v__ k_____ O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

MP3 slovenčina + srbčina (1-100) MP3 srbčina (1-100)
Nenašlo sa žiadne video!

Materinský jazyk = pocitový, cudzí jazyk = racionálne?

Keď sa učíme cudzie jazyky, stimulujeme pritom náš mozog. Učením sa naše myslenie mení. Stávame sa kreatívnejšími a flexibilnejšími. Komplexné myslenie je tiež jednoduchšie pre ľudí, ktorí hovoria viacerými jazykmi. Pri učení sa precvičuje pamäť. Čím viac sa naučíme, tým lepšie pamäť funguje. Kto sa naučil veľa jazykov, naučí sa aj iné veci rýchlejšie. Dokáže sa na určitú vec lepšie a dlhšie sústrediť. Vďaka tomu rieši problémy rýchlejšie. Ľudia hovoriaci viacerými jazykmi sú tiež rozhodnejší. Aj to, ako sa rozhodujú, závisí na jazyku. Jazyk, v ktorom myslíme, ovplyvňuje naše rozhodnutia. V rámci štúdie testovali psychológovia niekoľko ľudí. Všetci hovorili dvoma jazykmi. Okrem svojho materinského jazyka hovorili ešte jedným jazykom. Títo ľudia mali odpovedať na otázku. Týkala sa riešenia určitého problému. Mali pritom na výber dve možnosti. Jedna z možností bola riskantnejšia než tá druhá. Ľudia mali zodpovedať otázku v oboch jazykoch. A odpoveď sa zmenila, keď sa zmenil jazyk! Keď hovorili svojou materčinou, zvolili riziko. V cudzom jazyku sa ale rozhodli pre istejšiu možnosť. Po skončení tohto testu sa mali tiež staviť. Aj tu bol zrejmý rozdiel. Keď používali cudzí jazyk, boli racionálnejší. Vedci predpokladajú, že sa v cudzom jazyku lepšie koncentrujeme. Nerobíme teda rozhodnutia emocionálne, ale racionálne.