Slovníček fráz

sk Krátky rozhovor 3   »   sr Ћаскање 3

22 [dvadsaťdva]

Krátky rozhovor 3

Krátky rozhovor 3

22 [двадесет и два]

22 [dvadeset i dva]

Ћаскање 3

[Ćaskanje 3]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Fajčíte? Пу-ите -и? П----- л-- П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
Pušite-l-? P----- l-- P-š-t- l-? ---------- Pušite li?
Niekedy som fajčil. Пре---. П-- д-- П-е д-. ------- Пре да. 0
Pre da. P-- d-- P-e d-. ------- Pre da.
Ale teraz už nefajčím. Ал- -а-а-в-ше не --шим. А-- с--- в--- н- п----- А-и с-д- в-ш- н- п-ш-м- ----------------------- Али сада више не пушим. 0
A-i ---- više--- ---im. A-- s--- v--- n- p----- A-i s-d- v-š- n- p-š-m- ----------------------- Ali sada više ne pušim.
Bude vám vadiť, ak budem fajčiť? С---- -и Ва- а-о -а -у-им? С---- л- В-- а-- ј- п----- С-е-а л- В-м а-о ј- п-ш-м- -------------------------- Смета ли Вам ако ја пушим? 0
Sm-ta--i V-- a----a puš-m? S---- l- V-- a-- j- p----- S-e-a l- V-m a-o j- p-š-m- -------------------------- Smeta li Vam ako ja pušim?
Vôbec nie. Не---псолу--- -е. Н-- а-------- н-- Н-, а-с-л-т-о н-. ----------------- Не, апсолутно не. 0
N-,-a-s--u--- -e. N-- a-------- n-- N-, a-s-l-t-o n-. ----------------- Ne, apsolutno ne.
Nevadí mi to. Не сме-а---. Н- с---- м-- Н- с-е-а м-. ------------ Не смета ми. 0
N---me-a-mi. N- s---- m-- N- s-e-a m-. ------------ Ne smeta mi.
Prosíte si niečo na pitie? Х-ћете -и попит- ----о? Х----- л- п----- н----- Х-ћ-т- л- п-п-т- н-ш-о- ----------------------- Хоћете ли попити нешто? 0
H-ć--e-----o-i-- ne-t-? H------ l- p----- n----- H-c-e-e l- p-p-t- n-š-o- ------------------------ Hoćete li popiti nešto?
Koňak? Ј-д-н -оња-? Ј---- к----- Ј-д-н к-њ-к- ------------ Један коњак? 0
J--a- ko--ak? J---- k------ J-d-n k-n-a-? ------------- Jedan konjak?
Nie, radšej pivo. Не,-ра-и-- -иво. Н-- р----- п---- Н-, р-д-ј- п-в-. ---------------- Не, радије пиво. 0
Ne,--ad-je piv-. N-- r----- p---- N-, r-d-j- p-v-. ---------------- Ne, radije pivo.
Cestujete veľa? П-т--ет- л- м--го? П------- л- м----- П-т-ј-т- л- м-о-о- ------------------ Путујете ли много? 0
Pu-ujet------nog-? P------- l- m----- P-t-j-t- l- m-o-o- ------------------ Putujete li mnogo?
Áno, väčšinou sú to služobné cesty. Да, -ећино--су то-по-л-в-а п-т-ва--. Д-- в------ с- т- п------- п-------- Д-, в-ћ-н-м с- т- п-с-о-н- п-т-в-њ-. ------------------------------------ Да, већином су то пословна путовања. 0
Da, -e-́---m--- to-p---ovn---ut---nja. D-- v------- s- t- p------- p--------- D-, v-c-i-o- s- t- p-s-o-n- p-t-v-n-a- -------------------------------------- Da, većinom su to poslovna putovanja.
Ale teraz sme tu na dovolenke. Ал--с--- -м- овде -а --ди-ње- од-ору. А-- с--- с-- о--- н- г------- о------ А-и с-д- с-о о-д- н- г-д-ш-е- о-м-р-. ------------------------------------- Али сада смо овде на годишњем одмору. 0
A-- -----sm--ov-e na----i--jem-o----u. A-- s--- s-- o--- n- g-------- o------ A-i s-d- s-o o-d- n- g-d-š-j-m o-m-r-. -------------------------------------- Ali sada smo ovde na godišnjem odmoru.
To je ale horúčava! Ка--а-врућина! К---- в------- К-к-а в-у-и-а- -------------- Каква врућина! 0
Ka-v- vruć-n-! K---- v-------- K-k-a v-u-́-n-! --------------- Kakva vrućina!
Áno, dnes je skutočne veľmi horúco. Да,-да--с ј----варно в----. Д-- д---- ј- с------ в----- Д-, д-н-с ј- с-в-р-о в-у-е- --------------------------- Да, данас је стварно вруће. 0
D-,-----s-j----v-r-- ---c-e. D-- d---- j- s------ v------ D-, d-n-s j- s-v-r-o v-u-́-. ---------------------------- Da, danas je stvarno vruće.
Poďme na balkón. Х--д--о-на -ал---. Х------ н- б------ Х-ј-е-о н- б-л-о-. ------------------ Хајдемо на балкон. 0
H-jd--o -a---l-on. H------ n- b------ H-j-e-o n- b-l-o-. ------------------ Hajdemo na balkon.
Zajtra tu bude párty. Су-р---е---де би----а-ав-. С---- ћ- о--- б--- з------ С-т-а ћ- о-д- б-т- з-б-в-. -------------------------- Сутра ће овде бити забава. 0
S-tr- -́- -----b--- ---a-a. S---- c-- o--- b--- z------ S-t-a c-e o-d- b-t- z-b-v-. --------------------------- Sutra će ovde biti zabava.
Prídete tiež? Хо-ете--и - ---доћи-? Х----- л- и В- д----- Х-ћ-т- л- и В- д-ћ-?- --------------------- Хоћете ли и Ви доћи?? 0
H-će-- l- i V---oći-? H------ l- i V- d------ H-c-e-e l- i V- d-c-i-? ----------------------- Hoćete li i Vi doći??
Áno, tiež sme pozvaní. Д-- м--смо --кођ--п--ва--. Д-- м- с-- т----- п------- Д-, м- с-о т-к-ђ- п-з-а-и- -------------------------- Да, ми смо такође позвани. 0
D------s-o--ak-đ--poz-a--. D-- m- s-- t----- p------- D-, m- s-o t-k-đ- p-z-a-i- -------------------------- Da, mi smo takođe pozvani.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Jazyk a písmo

Každý jazyk slúži na dorozumievanie medzi ľuďmi. Ak hovoríme, vyjadrujeme, čo si myslíme a čo cítime. Pritom nie vždy dodržiavame pravidlá nášho jazyka. Používame svoj vlastný jazyk, hovorový jazyk. V písanom jazyku je to inak. V ňom sa odrážajú všetky pravidlá nášho jazyka. Až písmo povyšuje jazyk na skutočný jazyk. Robí jazyk viditeľným. Písmom sa celé tisícročia odovzdávalo poznanie. Preto je písmo základom vyspelej kultúry. Prvé písmo bolo objavené pred viac ako 5 000 rokmi. Bolo to klinové písmo Sumerov. Otláčalo sa do tabuliek z hliny. Toto klinové písmo sa používalo tri tisícky rokov. Približne rovnako dlho existovali hieroglyfy starých Egypťanov. Tie skúmala celá rada vedcov. Hieroglyfy predstavujú relatívne komplikovaný systém písma. Vynájdené však bolo pravdepodobne z úplne jednoduchého dôvodu. Vtedajší Egypt bola obrovská ríša s mnohými obyvateľmi. Každodenný život a predovšetkým hospodárstvo bolo nutné organizovať. Bolo potrebné efektívne spravovať dane a účty. Preto vyvinuli starí Egypťania svoje písmové znaky. Naproti tomu abecedné systémy písma vedú späť k Sumerom. Každé písmo napovie veľa o ľuďoch, ktorí ho používali. Každý národ má okrem toho v písme vlastné znaky. Ručne písané písmo však bohužiaľ stále viac ustupuje. Vďaka modernej technike je takmer zbytočné. Preto: nielen hovorte, ale občas zase niečo napíšte!