არ ვი--,-თ---უ--არვა-.
არ ვიცი, თუ ვუყვარვარ.
ა- ვ-ც-, თ- ვ-ყ-ა-ვ-რ-
----------------------
არ ვიცი, თუ ვუყვარვარ. 0 ar -it--,--u -uq-a-v-r.ar vitsi, tu vuqvarvar.a- v-t-i- t- v-q-a-v-r------------------------ar vitsi, tu vuqvarvar.
ა--ვიცი,-თ--დ-ბ-უნდ---.
არ ვიცი, თუ დაბრუნდება.
ა- ვ-ც-, თ- დ-ბ-უ-დ-ბ-.
-----------------------
არ ვიცი, თუ დაბრუნდება. 0 a- v------t--d-brun-e-a.ar vitsi, tu dabrundeba.a- v-t-i- t- d-b-u-d-b-.------------------------ar vitsi, tu dabrundeba.
არ ვი-----უ -ამ-რ--ავს.
არ ვიცი, თუ დამირეკავს.
ა- ვ-ც-, თ- დ-მ-რ-კ-ვ-.
-----------------------
არ ვიცი, თუ დამირეკავს. 0 a- vit--- -u damir-k'-vs.ar vitsi, tu damirek'avs.a- v-t-i- t- d-m-r-k-a-s--------------------------ar vitsi, tu damirek'avs.
მაინტ---ს---, თ- ჰყა-- ვინ---ს---.
მაინტერესებს, თუ ჰყავს ვინმე სხვა.
მ-ი-ტ-რ-ს-ბ-, თ- ჰ-ა-ს ვ-ნ-ე ს-ვ-.
----------------------------------
მაინტერესებს, თუ ჰყავს ვინმე სხვა. 0 mai-t---es--s,-t- -qa-- ---m--sk-va.maint'eresebs, tu hqavs vinme skhva.m-i-t-e-e-e-s- t- h-a-s v-n-e s-h-a-------------------------------------maint'eresebs, tu hqavs vinme skhva.
ნე--ვ-სხ-- ---ჰყავს?
ნეტავ სხვა თუ ჰყავს?
ნ-ტ-ვ ს-ვ- თ- ჰ-ა-ს-
--------------------
ნეტავ სხვა თუ ჰყავს? 0 n----v--khva-t-----vs?net'av skhva tu hqavs?n-t-a- s-h-a t- h-a-s-----------------------net'av skhva tu hqavs?
ზუსტ---ა- ვიც-, ვუ-ვ-რვ-რ-----რა.
ზუსტად არ ვიცი, ვუყვარვარ თუ არა.
ზ-ს-ა- ა- ვ-ც-, ვ-ყ-ა-ვ-რ თ- ა-ა-
---------------------------------
ზუსტად არ ვიცი, ვუყვარვარ თუ არა. 0 z-st'-d -----t--- vuqvarvar-----r-.zust'ad ar vitsi, vuqvarvar tu ara.z-s-'-d a- v-t-i- v-q-a-v-r t- a-a------------------------------------zust'ad ar vitsi, vuqvarvar tu ara.
ზ-სტა---- ვი----მო---------არა.
ზუსტად არ ვიცი, მომწერს თუ არა.
ზ-ს-ა- ა- ვ-ც-, მ-მ-ე-ს თ- ა-ა-
-------------------------------
ზუსტად არ ვიცი, მომწერს თუ არა. 0 zust'ad--- vitsi---omt-'ers-t--a--.zust'ad ar vitsi, momts'ers tu ara.z-s-'-d a- v-t-i- m-m-s-e-s t- a-a------------------------------------zust'ad ar vitsi, momts'ers tu ara.
ზუ---დ--- ვი-ი,-ცო-ა--თ----მიყ-ა--.
ზუსტად არ ვიცი, ცოლად თუ მომიყვანს.
ზ-ს-ა- ა- ვ-ც-, ც-ლ-დ თ- მ-მ-ყ-ა-ს-
-----------------------------------
ზუსტად არ ვიცი, ცოლად თუ მომიყვანს. 0 zu--'a- ar--its-- ---l------m-miqv-n-.zust'ad ar vitsi, tsolad tu momiqvans.z-s-'-d a- v-t-i- t-o-a- t- m-m-q-a-s---------------------------------------zust'ad ar vitsi, tsolad tu momiqvans.
Мы пачынаем вучыць сваю родную мову будучы немаўлятамі.
Гэта адбываецца цалкам аўтаматычна.
Мы гэтага не заўважаем.
Але пры вывучэнні наш мозг павінны шмат працаваць.
Напрыклад, калі мы вучым граматыку, наш мозг вельмі заняты.
Кожны дзень ён чуе новыя рэчы.
Ён пастаянна атрымлівае новыя імпульсы.
Але мозг не можа апрацоўваць кожны імпульс асобна.
Ён павінен дзейнічаць эканомна.
Таму ён арыентуецца на заканамернасці.
Мозг запамінае тое, што ён часта чуе.
Ён рэгіструе, як часта сустракаецца тая ці іншая рэч.
З гэтых прыкладаў ён затым утварае граматычныя правілы.
Дзеці ведаюць, ці з'яўляецца сказ правільным або не.
Але яны не ведаюць, чаму гэта так.
Іх мозг ведае правілы, не вывучаючы іх.
Дарослыя вывучаюць мовы па-іншаму.
Яны ўжо ведаюць структуры роднай мовы.
Гэта мовы фарміруюць аснову для новых граматычных правілаў.
Але каб нешта вывучаць, дарослым патрэбныя заняткі.
Калі мозг вывучае граматыку, у ім будуецца трывалая сістэма.
Гэта бачна, напрыклад, па назоўніках і дзеясловах.
Яны захоўваюцца ў розных участках мозгу.
Пры іх апрацоўцы робяцца актыўнымі розныя ўчасткі.
Таксама простыя правілы вывучаюцца па-іншаму, у адрозненні ад складаных.
Пры вывучэнні складаных правілаў некалькі ўчасткаў мозгу працуюць разам.
Як мозг вывучае граматыку яшчэ не даследавана.
Але вядома, што тэарэтычна ён можа вывучыць любую граматыку…