Размоўнік

be Даданыя сказы з ці   »   sl Odvisni stavki z ali (če)

93 [дзевяноста тры]

Даданыя сказы з ці

Даданыя сказы з ці

93 [triindevetdeset]

Odvisni stavki z ali (če)

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Славенская Гуляць Больш
Я не ведаю, ці любіць ён мяне. N----m- a-i m- --u---(im----d). N- v--- a-- m- l---- (--- r---- N- v-m- a-i m- l-u-i (-m- r-d-. ------------------------------- Ne vem, ali me ljubi (ima rad). 0
Я не ведаю, ці вернецца ён. N----m---li -e b--vrni-. N- v--- a-- s- b- v----- N- v-m- a-i s- b- v-n-l- ------------------------ Ne vem, ali se bo vrnil. 0
Я не ведаю, ці патэлефануе ён мне. Ne vem--ali-m- bo-p---ic-l. N- v--- a-- m- b- p-------- N- v-m- a-i m- b- p-k-i-a-. --------------------------- Ne vem, ali me bo poklical. 0
Ці любіць ён мяне? Al- me---- ljubi? A-- m- r-- l----- A-i m- r-s l-u-i- ----------------- Ali me res ljubi? 0
Ці прыйдзе ён? A----- ---šel n-zaj? A-- b- p----- n----- A-i b- p-i-e- n-z-j- -------------------- Ali bo prišel nazaj? 0
Ці патэлефануе ён мне? A-i me -- -e- -oklica-? A-- m- b- r-- p-------- A-i m- b- r-s p-k-i-a-? ----------------------- Ali me bo res poklical? 0
Я пытаю сябе, ці думае ён пра мяне. Sp-a-uje--se,-al--misli -ame. S-------- s-- a-- m---- n---- S-r-š-j-m s-, a-i m-s-i n-m-. ----------------------------- Sprašujem se, ali misli name. 0
Я пытаю сябе, ці ёсць у яго іншая. Spr---jem-s-, al- ima k-kš-o d---o. S-------- s-- a-- i-- k----- d----- S-r-š-j-m s-, a-i i-a k-k-n- d-u-o- ----------------------------------- Sprašujem se, ali ima kakšno drugo. 0
Я пытаю сябе, ці хлусіць ён. S-r-šujem se- a-- la--. S-------- s-- a-- l---- S-r-š-j-m s-, a-i l-ž-. ----------------------- Sprašujem se, ali laže. 0
Ці думае ён пра мяне? A-- --loh misli--a--? A-- s---- m---- n---- A-i s-l-h m-s-i n-m-? --------------------- Ali sploh misli name? 0
Ці ёсць у яго іншая? Ali -m- -ak--- -r---? A-- i-- k----- d----- A-i i-a k-k-n- d-u-o- --------------------- Ali ima kakšno drugo? 0
Ці кажа ён праўду? Al- sp-oh govori--esn--o? A-- s---- g----- r------- A-i s-l-h g-v-r- r-s-i-o- ------------------------- Ali sploh govori resnico? 0
Я сумняваюся, ці сапраўды ён мяне любіць. D-omim, da me -m- z-res r-d. D------ d- m- i-- z---- r--- D-o-i-, d- m- i-a z-r-s r-d- ---------------------------- Dvomim, da me ima zares rad. 0
Я сумняваюся, ці напіша ён мне. D-omi-,--a-mi -o pi-a-. D------ d- m- b- p----- D-o-i-, d- m- b- p-s-l- ----------------------- Dvomim, da mi bo pisal. 0
Я сумняваюся, ці ажэніцца ён са мной. D--mi-, d- ----- -or--i- ------. D------ d- s- b- p------ z m---- D-o-i-, d- s- b- p-r-č-l z m-n-. -------------------------------- Dvomim, da se bo poročil z mano. 0
Ці сапраўды ён мяне любіць? A--------a zar-s-r--? A-- m- i-- z---- r--- A-i m- i-a z-r-s r-d- --------------------- Ali me ima zares rad? 0
Ці напіша ён мне? A-- m- bo ---o- p-s-l? A-- m- b- s---- p----- A-i m- b- s-l-h p-s-l- ---------------------- Ali mi bo sploh pisal? 0
Ці ажэніцца ён са мной? A-i-s- ----p-o----ro--l z m---? A-- s- b- s---- p------ z m---- A-i s- b- s-l-h p-r-č-l z m-n-? ------------------------------- Ali se bo sploh poročil z mano? 0

Як мозг вывучае граматыку?

Мы пачынаем вучыць сваю родную мову будучы немаўлятамі. Гэта адбываецца цалкам аўтаматычна. Мы гэтага не заўважаем. Але пры вывучэнні наш мозг павінны шмат працаваць. Напрыклад, калі мы вучым граматыку, наш мозг вельмі заняты. Кожны дзень ён чуе новыя рэчы. Ён пастаянна атрымлівае новыя імпульсы. Але мозг не можа апрацоўваць кожны імпульс асобна. Ён павінен дзейнічаць эканомна. Таму ён арыентуецца на заканамернасці. Мозг запамінае тое, што ён часта чуе. Ён рэгіструе, як часта сустракаецца тая ці іншая рэч. З гэтых прыкладаў ён затым утварае граматычныя правілы. Дзеці ведаюць, ці з'яўляецца сказ правільным або не. Але яны не ведаюць, чаму гэта так. Іх мозг ведае правілы, не вывучаючы іх. Дарослыя вывучаюць мовы па-іншаму. Яны ўжо ведаюць структуры роднай мовы. Гэта мовы фарміруюць аснову для новых граматычных правілаў. Але каб нешта вывучаць, дарослым патрэбныя заняткі. Калі мозг вывучае граматыку, у ім будуецца трывалая сістэма. Гэта бачна, напрыклад, па назоўніках і дзеясловах. Яны захоўваюцца ў розных участках мозгу. Пры іх апрацоўцы робяцца актыўнымі розныя ўчасткі. Таксама простыя правілы вывучаюцца па-іншаму, у адрозненні ад складаных. Пры вывучэнні складаных правілаў некалькі ўчасткаў мозгу працуюць разам. Як мозг вывучае граматыку яшчэ не даследавана. Але вядома, што тэарэтычна ён можа вывучыць любую граматыку…