Размоўнік

be У доме   »   mk Во куќа

17 [семнаццаць]

У доме

У доме

17 [седумнаесет]

17 [syedoomnayesyet]

Во куќа

[Vo kookja]

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Македонская Гуляць Больш
Вось наш дом. Е-- ја-н-шат- к---. Е-- ј- н----- к---- Е-е ј- н-ш-т- к-ќ-. ------------------- Еве ја нашата куќа. 0
Y--y--јa-nas-ata---ok--. Y---- ј- n------ k------ Y-v-e ј- n-s-a-a k-o-j-. ------------------------ Yevye јa nashata kookja.
Наверсе – дах. Гор--е п--рив-т. Г--- е п-------- Г-р- е п-к-и-о-. ---------------- Горе е покривот. 0
Guor-- ye pok-i---. G----- y- p-------- G-o-y- y- p-k-i-o-. ------------------- Guorye ye pokrivot.
Унізе – падвал. Дол- - по-ру-от. Д--- е п-------- Д-л- е п-д-у-о-. ---------------- Долу е подрумот. 0
D-loo -- p-dr-omot. D---- y- p--------- D-l-o y- p-d-o-m-t- ------------------- Doloo ye podroomot.
За домам – сад. П-з-д- --ќа-- им- гр-ди-а. П----- к----- и-- г------- П-з-д- к-ќ-т- и-а г-а-и-а- -------------------------- Позади куќата има градина. 0
P--ad- ko----t- -m--gu-a-i-a. P----- k------- i-- g-------- P-z-d- k-o-j-t- i-a g-r-d-n-. ----------------------------- Pozadi kookjata ima guradina.
Перад домам няма дарогі. Пр-д-ку---а не-а -лиц-. П--- к----- н--- у----- П-е- к-ќ-т- н-м- у-и-а- ----------------------- Пред куќата нема улица. 0
Pry-d k-o--a-- ----a oolitz-. P---- k------- n---- o------- P-y-d k-o-j-t- n-e-a o-l-t-a- ----------------------------- Pryed kookjata nyema oolitza.
Каля дома растуць дрэвы. По------у--та им- д-вј-. П----- к----- и-- д----- П-к-а- к-ќ-т- и-а д-в-а- ------------------------ Покрај куќата има дрвја. 0
Po--a----ok---- --a---vјa. P----- k------- i-- d----- P-k-a- k-o-j-t- i-a d-v-a- -------------------------- Pokraј kookjata ima drvјa.
Вось мая кватэра. Еве го ---от с---. Е-- г- м---- с---- Е-е г- м-ј-т с-а-. ------------------ Еве го мојот стан. 0
Ye--e-guo----o--s--n. Y---- g-- m---- s---- Y-v-e g-o m-ј-t s-a-. --------------------- Yevye guo moјot stan.
Вось кухня і ванны пакой. О--- се -у----а-и ---ат-. О--- с- к------ и б------ О-д- с- к-ј-а-а и б-њ-т-. ------------------------- Овде се кујната и бањата. 0
Ov-ye s-- k-o-nat--i -a-ata. O---- s-- k------- i b------ O-d-e s-e k-o-n-t- i b-њ-t-. ---------------------------- Ovdye sye kooјnata i baњata.
Там жылы пакой і спальня. Та-- с---не-н--а-с--а и -п-лна---с--а. Т--- с- д------- с--- и с------- с---- Т-м- с- д-е-н-т- с-б- и с-а-н-т- с-б-. -------------------------------------- Таму се дневната соба и спалната соба. 0
T---o-s-e -n--vn--- so-- - ---lna-- soba. T---- s-- d-------- s--- i s------- s---- T-m-o s-e d-y-v-a-a s-b- i s-a-n-t- s-b-. ----------------------------------------- Tamoo sye dnyevnata soba i spalnata soba.
Дзверы дома зачыненыя. Влезн--- в---а-е з-т-о--н-. В------- в---- е з--------- В-е-н-т- в-а-а е з-т-о-е-а- --------------------------- Влезната врата е затворена. 0
V-y---ata-v-ata y- z---oryena. V-------- v---- y- z---------- V-y-z-a-a v-a-a y- z-t-o-y-n-. ------------------------------ Vlyeznata vrata ye zatvoryena.
Але вокны адчыненыя. Но-п-озо-ц--е-с--от--ре-и. Н- п--------- с- о-------- Н- п-о-о-ц-т- с- о-в-р-н-. -------------------------- Но прозорците се отворени. 0
No prozortz-ty--sy---tv--yen-. N- p----------- s-- o--------- N- p-o-o-t-i-y- s-e o-v-r-e-i- ------------------------------ No prozortzitye sye otvoryeni.
Сёння горача. Д-нес-- --ш--. Д---- е ж----- Д-н-с е ж-ш-о- -------------- Денес е жешко. 0
Dyen-e- -e -y-s-k-. D------ y- ʐ------- D-e-y-s y- ʐ-e-h-o- ------------------- Dyenyes ye ʐyeshko.
Мы ідзем у жылы пакой. Ние ---м---- дн-в--т--с--а. Н-- о---- в- д------- с---- Н-е о-и-е в- д-е-н-т- с-б-. --------------------------- Ние одиме во дневната соба. 0
N-----d-mye vo dnyevnata-----. N--- o----- v- d-------- s---- N-y- o-i-y- v- d-y-v-a-a s-b-. ------------------------------ Niye odimye vo dnyevnata soba.
Там ёсць канапа і крэсла. Там- и-а-една с-ф- и-една ф-т-љ-. Т--- и-- е--- с--- и е--- ф------ Т-м- и-а е-н- с-ф- и е-н- ф-т-љ-. --------------------------------- Таму има една софа и една фотеља. 0
Tam-o---a--ed-a so-- - -e-na-fo-ye-j-. T---- i-- y---- s--- i y---- f-------- T-m-o i-a y-d-a s-f- i y-d-a f-t-e-j-. -------------------------------------- Tamoo ima yedna sofa i yedna fotyelja.
Сядайце, калі ласка! Седне--! С------- С-д-е-е- -------- Седнете! 0
S-e-n-et--! S---------- S-e-n-e-y-! ----------- Syednyetye!
Там стаіць мой камп’ютэр. Та-у ст-----ј-- -ом---те-. Т--- с--- м---- к--------- Т-м- с-о- м-ј-т к-м-ј-т-р- -------------------------- Таму стои мојот компјутер. 0
T---- -toi ----t kompј-o--e-. T---- s--- m---- k----------- T-m-o s-o- m-ј-t k-m-ј-o-y-r- ----------------------------- Tamoo stoi moјot kompјootyer.
Там стаіць мой музычны цэнтр. Та----то- м-јот с---е- ----. Т--- с--- м---- с----- у---- Т-м- с-о- м-ј-т с-е-е- у-е-. ---------------------------- Таму стои мојот стерео уред. 0
T--o- s-o- ----- -ty--y-o-----ed. T---- s--- m---- s------- o------ T-m-o s-o- m-ј-t s-y-r-e- o-r-e-. --------------------------------- Tamoo stoi moјot styeryeo ooryed.
Тэлевізар зусім новы. Теле-изо-о--е-с--е-а но-. Т---------- е с----- н--- Т-л-в-з-р-т е с-с-м- н-в- ------------------------- Телевизорот е сосема нов. 0
Tyely---z-r-t -- s--y-m---ov. T------------ y- s------ n--- T-e-y-v-z-r-t y- s-s-e-a n-v- ----------------------------- Tyelyevizorot ye sosyema nov.

Словы і слоўнікавы запас

Кожная мова мае ўласны слоўнікавы запас. Ён складаецца з пэўнай колькасці слоў. Слова - гэта самастойная моўная адзінка. Словы заўжды маюць уласнае значэнне. Гэта адрознівае іх ад гукаў і складаў. Колькасць слоў у кожнай мове розная. Напрыклад у англійскай мове вельмі шмат слоў. Ён лічыцца чэмпіёнам свету па вялічыні слоўнікавага запасу. На сённяшні дзень у англійскай мове налічваецца больш за адзін мільён слоў. У Оксфардскім слоўніку англійскай мовы налічваецца больш за 600000 слоў. У кітайскай, іспанскай і рускай мовах слоў намнога менш. Лексіка мовы залежыць таксама і ад яе гісторыі. На англійскую мову паўплывала шмат моў і культур. Дзякуючы гэтаму слоўнікавы запас англійскай мовы значна павялічыўся. Але і сёння ён працягвае павялічвацца. Па ацэнкам экспертаў, кожны дзень дабаўляецца 15 новых слоў. У асноўным яны паходзяць з галіны новых сродкаў камунікацыі. Навуковая тэрміналогія пры гэтым не ўлічваецца. Таму што адна толькі хімічная тэрміналогія змяшчае тысячі слоў. Амаль што ва ўсіх мовах доўгія словы ужываюцца радзей, чым кароткія. І большасць моўцаў выкарыстоўвае вельмі мала слоў. Таму мы адрозніваем актыўную і пасіўную лексіку. Пасіўная лексіка ўключае словы, якія мы разумеем. Але мы не ўжываем іх, або ўжываем вельмі рэдка. Актыўная лексіка ўключае словы, якія мы ўжываем рэгулярна. Для простых размоў ці тэкстаў хапае ўсяго некалькі слоў. У англійскай мове для гэтага патрэбна 400 слоў і 40 дзеясловаў. Таму не перажывайце, калі ваш слоўнікавы запас абмежаваны!