Ск-п -и-е п--т--от?
Скап ли е прстенот?
С-а- л- е п-с-е-о-?
-------------------
Скап ли е прстенот? 0 Sk-p l- y- p-sty-not?Skap li ye prstyenot?S-a- l- y- p-s-y-n-t----------------------Skap li ye prstyenot?
Н-- --ј ---- сам- ст- ---а.
Не, тој чини само сто евра.
Н-, т-ј ч-н- с-м- с-о е-р-.
---------------------------
Не, тој чини само сто евра. 0 Nye--t-ј ------s--o sto-ye-r-.Nye, toј chini samo sto yevra.N-e- t-ј c-i-i s-m- s-o y-v-a-------------------------------Nye, toј chini samo sto yevra.
Г---в-- г-т-ва -и-с---еќ-?
Готов / готова ли си веќе?
Г-т-в / г-т-в- л- с- в-ќ-?
--------------------------
Готов / готова ли си веќе? 0 G-ot-v-/----tov- -i -----ek-y-?Guotov / guotova li si vyekjye?G-o-o- / g-o-o-a l- s- v-e-j-e--------------------------------Guotov / guotova li si vyekjye?
С-ка-------т- -уп-?
Сакаш ли уште супа?
С-к-ш л- у-т- с-п-?
-------------------
Сакаш ли уште супа? 0 Sakas---i oo--------o--?Sakash li ooshtye soopa?S-k-s- l- o-s-t-e s-o-a-------------------------Sakash li ooshtye soopa?
Жив-еш--- в-ќ--до--о --д-?
Живееш ли веќе долго овде?
Ж-в-е- л- в-ќ- д-л-о о-д-?
--------------------------
Живееш ли веќе долго овде? 0 ʐ---ey-sh--i-v--kj-e -ol-uo--v-ye?ʐivyeyesh li vyekjye dolguo ovdye?ʐ-v-e-e-h l- v-e-j-e d-l-u- o-d-e-----------------------------------ʐivyeyesh li vyekjye dolguo ovdye?
Н--по--ав-м в-ќ- мно-у ---е.
Но познавам веќе многу луѓе.
Н- п-з-а-а- в-ќ- м-о-у л-ѓ-.
----------------------------
Но познавам веќе многу луѓе. 0 N--po----a- --e-jy--mno---o----ѓy-.No poznavam vyekjye mnoguoo looѓye.N- p-z-a-a- v-e-j-e m-o-u-o l-o-y-.-----------------------------------No poznavam vyekjye mnoguoo looѓye.
Н-,------з---икен--т.
Не, дури за викендот.
Н-, д-р- з- в-к-н-о-.
---------------------
Не, дури за викендот. 0 Nye, do--i za ----end-t.Nye, doori za vikyendot.N-e- d-o-i z- v-k-e-d-t-------------------------Nye, doori za vikyendot.
Н- с- в---ам в-ќ- ------ела.
Но се враќам веќе во недела.
Н- с- в-а-а- в-ќ- в- н-д-л-.
----------------------------
Но се враќам веќе во недела. 0 No sy- vrak-am--yek-ye-v- ----ye-a.No sye vrakjam vyekjye vo nyedyela.N- s-e v-a-j-m v-e-j-e v- n-e-y-l-.-----------------------------------No sye vrakjam vyekjye vo nyedyela.
Д-ли тв---т----р-а е в-ќе -озрас-а?
Дали твојата ќерка е веќе возрасна?
Д-л- т-о-а-а ќ-р-а е в-ќ- в-з-а-н-?
-----------------------------------
Дали твојата ќерка е веќе возрасна? 0 Da-----o-at--k-ye-k- -- v-----e---zr--n-?Dali tvoјata kjyerka ye vyekjye vozrasna?D-l- t-o-a-a k-y-r-a y- v-e-j-e v-z-a-n-?-----------------------------------------Dali tvoјata kjyerka ye vyekjye vozrasna?
Н-,-т-а е---о--ку-с---м--е---.
Не, таа е штотуку седумнаесет.
Н-, т-а е ш-о-у-у с-д-м-а-с-т-
------------------------------
Не, таа е штотуку седумнаесет. 0 Nye,-t-- ye-s-tot-o-o--s---oomn---s-et.Nye, taa ye shtotookoo syedoomnayesyet.N-e- t-a y- s-t-t-o-o- s-e-o-m-a-e-y-t----------------------------------------Nye, taa ye shtotookoo syedoomnayesyet.
Н----а ---е--ма-дечк-.
Но таа веќе има дечко.
Н- т-а в-ќ- и-а д-ч-о-
----------------------
Но таа веќе има дечко. 0 No-t-- vy--jye i-a--y-ch--.No taa vyekjye ima dyechko.N- t-a v-e-j-e i-a d-e-h-o----------------------------No taa vyekjye ima dyechko.
У свеце ёсць многа мільёнаў кніг.
Невядома, колькі іх было напісана да сённяшняга дня.
У гэтых кнігах захоўваецца шмат ведаў.
Калі б магчыма было ўсё прачытаць, можны было б многае пазнаць пра жыццё.
Таму што кнігі паказваюць нам, як змяняецца мір, у якім мы жывем.
Кожная эпоха мае ўласныя кнігі.
Чытаючы іх, чалавек пазнае, што важна іншым людзям.
Нажаль, ніхто не зможа прачытаць усе кнігі.
Але сучасная тэхніка можа дапамагчы даследаваць кнігі.
Дзякуючы аблічбоўцы, кнігі можна захоўваць як дадзеныя.
Пасля гэтага можна аналізаваць іх змест.
Гэтак мовазнаўцы бачаць, як змяняецца нашая мова.
Але яшчэ цікавей падлічваць частату слоў.
Гэтак можна вызначыць важнасць пэўных рэчаў.
Даследчыкі разгледзелі больш за пяць мільёнаў кніг.
Гэта былі кнігі з апошніх пяці стагоддзяў.
У цэлым было прааналізавана каля 500 мільярдаў слоў.
Частата ўжывання слоў паказвае, як людзі жылі раней, і як жывуць зараз.
У мове адлюстроўваюцца ідэі і тэндэнцыі.
Напрыклад, слова
мужчыны
часткова страціла свае значэнне.
Сёння яно ўжываецца менш, чым раней.
А частата ўжывання слова
жанчыны
, наадварот, значна павялічылася.
Па словам таксама можна пабачыць, што мы любім есці.
У 50-я гады вельмі важным было слова
марожанае.
Пасля ў моду ўвайшлі словы
піца
і
паста.
На працягу апошніх некалькіх гадоў пераважае слова
сушы.
Для усіх аматараў моў ёсць добрая навіна…
З кожным годам у нашай мове ўсё больш слоў!