Паза-ъ- от---е---- е----ед-л-?
Пазарът отворен ли е в неделя?
П-з-р-т о-в-р-н л- е в н-д-л-?
------------------------------
Пазарът отворен ли е в неделя? 0 Paza--- --vo--- l---- --ned-l-a?Pazaryt otvoren li ye v nedelya?P-z-r-t o-v-r-n l- y- v n-d-l-a---------------------------------Pazaryt otvoren li ye v nedelya?
Па--ирът отво--н л- --в -оне-----к?
Панаирът отворен ли е в понеделник?
П-н-и-ъ- о-в-р-н л- е в п-н-д-л-и-?
-----------------------------------
Панаирът отворен ли е в понеделник? 0 P---ir---otvor-n -i -- --po----l-ik?Panairyt otvoren li ye v ponedelnik?P-n-i-y- o-v-r-n l- y- v p-n-d-l-i-?------------------------------------Panairyt otvoren li ye v ponedelnik?
Из-ож-а-а -т-орен- -- е--ъв в------?
Изложбата отворена ли е във вторник?
И-л-ж-а-а о-в-р-н- л- е в-в в-о-н-к-
------------------------------------
Изложбата отворена ли е във вторник? 0 Iz-oz-bata ------na ---ye --------nik?Izlozhbata otvorena li ye vyv vtornik?I-l-z-b-t- o-v-r-n- l- y- v-v v-o-n-k---------------------------------------Izlozhbata otvorena li ye vyv vtornik?
Зо---------тв-р-- л--- в ср-д-?
Зоопаркът отворен ли е в сряда?
З-о-а-к-т о-в-р-н л- е в с-я-а-
-------------------------------
Зоопаркът отворен ли е в сряда? 0 Zoopar--t otv-r-n li--e---sr---a?Zooparkyt otvoren li ye v sryada?Z-o-a-k-t o-v-r-n l- y- v s-y-d-?---------------------------------Zooparkyt otvoren li ye v sryada?
Музея------р-н--и-- --чет---т-к?
Музеят отворен ли е в четвъртък?
М-з-я- о-в-р-н л- е в ч-т-ъ-т-к-
--------------------------------
Музеят отворен ли е в четвъртък? 0 M-z------t-o------ -e - c-------yk?Muzeyat otvoren li ye v chetvyrtyk?M-z-y-t o-v-r-n l- y- v c-e-v-r-y-?-----------------------------------Muzeyat otvoren li ye v chetvyrtyk?
Г----ият- от--р-на-ли-е-- петък?
Галерията отворена ли е в петък?
Г-л-р-я-а о-в-р-н- л- е в п-т-к-
--------------------------------
Галерията отворена ли е в петък? 0 Ga-er--at- o----e-a li--- -----y-?Galeriyata otvorena li ye v petyk?G-l-r-y-t- o-v-r-n- l- y- v p-t-k-----------------------------------Galeriyata otvorena li ye v petyk?
Мо-е ---да се сн-ма?
Може ли да се снима?
М-ж- л- д- с- с-и-а-
--------------------
Може ли да се снима? 0 M--h--li da -e-s--ma?Mozhe li da se snima?M-z-e l- d- s- s-i-a----------------------Mozhe li da se snima?
Т----а -- -а--е ----а -х--?
Трябва ли да се плаща вход?
Т-я-в- л- д- с- п-а-а в-о-?
---------------------------
Трябва ли да се плаща вход? 0 T-ya-va -i--a-s--pl----ha-v---d?Tryabva li da se plashcha vkhod?T-y-b-a l- d- s- p-a-h-h- v-h-d---------------------------------Tryabva li da se plashcha vkhod?
Има----н--а----- за --упи?
Има ли намаление за групи?
И-а л- н-м-л-н-е з- г-у-и-
--------------------------
Има ли намаление за групи? 0 I-a-li--amaleni- za g-upi?Ima li namalenie za grupi?I-a l- n-m-l-n-e z- g-u-i---------------------------Ima li namalenie za grupi?
Има --------ение-----е-а?
Има ли намаление за деца?
И-а л- н-м-л-н-е з- д-ц-?
-------------------------
Има ли намаление за деца? 0 I-a li namale-ie za---t-a?Ima li namalenie za detsa?I-a l- n-m-l-n-e z- d-t-a---------------------------Ima li namalenie za detsa?
Има -----м--ени- -а---уде-ти?
Има ли намаление за студенти?
И-а л- н-м-л-н-е з- с-у-е-т-?
-----------------------------
Има ли намаление за студенти? 0 I-- -i -a--le-ie--- --u--nt-?Ima li namalenie za studenti?I-a l- n-m-l-n-e z- s-u-e-t-?-----------------------------Ima li namalenie za studenti?
Ка-в-----а-и--гр-д-?
Каква е тази сграда?
К-к-а е т-з- с-р-д-?
--------------------
Каква е тази сграда? 0 Kakv- -e --z- -g-ad-?Kakva ye tazi sgrada?K-k-a y- t-z- s-r-d-?---------------------Kakva ye tazi sgrada?
К-л---с-ар- е -град---?
Колко стара е сградата?
К-л-о с-а-а е с-р-д-т-?
-----------------------
Колко стара е сградата? 0 Kolko --ar- -- s-r-dat-?Kolko stara ye sgradata?K-l-o s-a-a y- s-r-d-t-?------------------------Kolko stara ye sgradata?
Кой е по-трои---гр---та?
Кой е построил сградата?
К-й е п-с-р-и- с-р-д-т-?
------------------------
Кой е построил сградата? 0 K-- y- po--r-il-s--a--ta?Koy ye postroil sgradata?K-y y- p-s-r-i- s-r-d-t-?-------------------------Koy ye postroil sgradata?
А--с- инте-ес--ам-от ---и-е-т--а.
Аз се интересувам от архитектура.
А- с- и-т-р-с-в-м о- а-х-т-к-у-а-
---------------------------------
Аз се интересувам от архитектура. 0 A- se i-te-e-u-am--t ---hi-e-t---.Az se interesuvam ot arkhitektura.A- s- i-t-r-s-v-m o- a-k-i-e-t-r-.----------------------------------Az se interesuvam ot arkhitektura.
Аз се ин---ес-в-м--- и--ус-в-.
Аз се интересувам от изкуство.
А- с- и-т-р-с-в-м о- и-к-с-в-.
------------------------------
Аз се интересувам от изкуство. 0 A---e i-teresu-am o--i-k-stv-.Az se interesuvam ot izkustvo.A- s- i-t-r-s-v-m o- i-k-s-v-.------------------------------Az se interesuvam ot izkustvo.
Аз--е------------ -- ж--опи-.
Аз се интересувам от живопис.
А- с- и-т-р-с-в-м о- ж-в-п-с-
-----------------------------
Аз се интересувам от живопис. 0 Az--e --te--s---m ---z------s.Az se interesuvam ot zhivopis.A- s- i-t-r-s-v-m o- z-i-o-i-.------------------------------Az se interesuvam ot zhivopis.
У свеце існуе больш за 6000 моў.
Але ўсе яны маюць адну функцыю.
Яны дапамагаюць абменьвацца інфармацыяй.
Але ў кожнай мове гэта адбываецца па-рознаму.
Таму што кожная мова паводзіць сабе па ўласных правілах.
Хуткасць, з якой размаўляюць на той ці іншай мове, таксама адрозніваецца.
Гэта было даказана мовазнаўцамі ў розных даследаваннях.
Для гэтага кароткія тэксты былі перакладзены на некалькі моў.
Гэтыя тэксты затым прачытваліся ўслых носьбітамі моў.
Вынік быў адназначным.
Японская і іспанская - самыя хуткія мовы.
У гэтых мовах у сякунду вымаўляцца амаль 8 складоў.
Значна павольней размаўляюць кітайцы.
Яны вымаўляюць толькі 5 складоў у сякунду.
Хуткасць залежыць ад складанасці слагоў.
Калі склады складаныя, іх вымаўленне займае больш часу.
У нямецкай, напрыклад, 3 гукі на склад.
Таму на ім размаўляюць адносна павольна.
Але хутка размаўляць не значыць паведаміць многа.
Зусім наадварот!
У мовах, на якіх размаўляюць хутка, змяшчаецца мала інфармацыі.
Няглезячы на тое, что японцы хутка размаўляюць, яны перадаюць менш зместу.
У ‘павольнай’ кітайскай, насупраць, усяго некалькі слоў перадаюць шматінфармацыі.
Англійскія склады таксама змяшчаюць шмат інфармацыі.
Цікава, што даследаванныя мовы амаль аднолькава эфектыўныя!
Гэта значыць, што той, хто размаўляе павольней, паведамляе больш.
А таму, хто размаўляе хутчэй, патрэбна больш слоў.
Урэшце рэшт, усе дасягаюць мэты амаль што адначасова.