Konverzační příručka

cs Příslovce   »   sr Прилози

100 [sto]

Příslovce

Příslovce

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Vyberte, jak chcete překlad zobrazit:   
čeština srbština Poslouchat Více
už jednou – ještě nikdy в-ћ ј-д--- - ј---н-ка-а в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v----j---om-- j-- ---ada v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Byl / a jste už někdy v Berlíně? Ј--те----већ-ј-дн-м б--- у--ерлину? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Jes-e -i vec- -ednom-b-l--u -e-l---? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ne, ještě nikdy. Не,-ј-ш ---ад-. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne,---- nikada. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
někdo – nikdo не-----ни-о н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n--o-–-n--o n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Znáte tady někoho? Познаје-е-ли о-д------г-? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Po--aj--- l----d---e--g-? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ne, neznám tady nikoho. Не--ј---- -озн---м -вде---к-га. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
N-- -a n- -ozn-j-m-o-de-ni---a. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
ještě – už ne јо----не -ише ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još----e ---e j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Zůstanete tady ještě dlouho? О-та-----л--ј-- ---- о-д-? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Os---e-e-li--o--dug--ov--? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Ne, nezůstanu tady dlouho. Н-- ја н--ос------ви---ду-- -вд-. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne- -a-n-----a-e- v----dugo ov-e. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
ještě něco – už nic јо- н--т- –---шт- -и-е ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo--n------ n-š----i-e j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Chcete ještě něco k pití? Же-и---л- --ш н--то----и-и? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-li-- l--j-- -eš-o-pop-ti? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Ne, už nic nechci. Н-,--- не-ж-----ни-та-виш-. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N---j--n--že-i- -išt----š-. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
už něco – ještě nic већ--еш-о ---о- ниш-а в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
v--́--ešto-–-j-š---šta v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Jedl / jedla jste už něco? Је-те--и---- -еш-о-ј-ли? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J--t---- --ć--e-to-je--? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Ne, ještě jsem nic nejedl / nejedla. Н-, ја -о- ----м---шт--је--/ -ела. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N-, ja--o--n---m-n---a j-o-/ je-a. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
ještě někdo – už nikdo још н-ко - -и-- -ише ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
jo---eko-–-ni-o-više j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Chce ještě někdo kávu? Ж--и--и --ш н-ко ка-у? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž-l- -- -o- ne-- ----? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Ne, už nikdo. Не,--ико-више. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne---i----iš-. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Stažení MP3 (.zip soubory)

Nebylo nalezeno žádné video!

Arabský jazyk

Arabský jazyk je jedním z nejdůležitějších jazyků na světě. Více než 300 miliónů lidí mluví arabsky. A ti žijí ve více než 20 různých zemích. Arabština patří mezi afroasijské jazyky. Arabský jazyk vznikl před několika tisíci lety. Nejdříve se používal na Arabském poloostrově. Poté se odtud rozšířil. Mluvená arabština se od té spisovné značně liší. Existuje také mnoho různých arabských dialektů. Dá se říct, že v každé oblasti se mluví jinak. Lidé mluvící různými dialekty si často vůbec nerozumí. Proto jsou filmy z arabských zemí většinou dabovány. Jedině tak jim rozumějí lidé v celé arabské oblasti. Klasickou arabštinou se dnes mluví už jen zřídka. Vyskytuje se pouze v písemné formě. V knihách a novinách se používá standardní arabský jazyk. Arabština dodnes nemá svůj odborný jazyk. Odborné pojmy tedy většinou pocházejí z jiných jazyků. V této oblasti jsou nejdominantnější francouzština a angličtina. Zájem o arabštinu v posledních letech značně stoupl. Stále více lidí se chce naučit arabsky. Kursy arabštiny nabízí každá univerzita a také mnoho škol. Hodně lidí fascinuje především arabské písmo. Píše se zprava doleva. Arabská výslovnost a gramatika nejsou tak jednoduché. Vyskytuje se tam mnoho hlásek a pravidel, které jsou pro jiné jazyky cizí. Při studiu by měl člověk dodržovat určité pořadí. Nejdříve výslovnost, potom gramatika, potom písmo…